Kako u kapitalizmu sve dodje na svoje. Prepusteno prirodnim silama trzista, najneverovatnije stvari se desavaju. Kao, recimo, da Srbi postaju direktori najvecih slovenackoh kompanija. Kao Slobodan Vučićević (na slici).

Gospodin Vučićević je izabran za predsednika uprave Droge Kolinske, jednog od regionalnih prehrambenih dzinova i generalno giganta ljubljanske berze. Kao vlasnik dela akcija te kompanije (posle spajanje njegovih srpskih firmi sa ovom slovenackom), ovaj srpski tajkun postaje jedan od najmocnijih poslovnih ljudi zapadnog Balkana. Razlog: liberalna filozofija trzista i prihvatanje prekogranicnog spajanja.

Kakvu dugorocnu pouku izvlacim iz primera gospodina Vučićevića? Da ce pametni srpski kapital iskoristiti trenutnu brojcanu superiornost slovenacke berze za sirenje na zapadnobalkanskom trzistu; a posle nekoliko godina jacanja srpske privrede u odnosu na slovenacku – organizovanje demokratskog puca u upravnim odborima tih kompanija. Naravno da je normalno da, pri smanjenju razlike BDP po glavi stanovnika izmedju Srbije i njenih zapadnih suseda, dodje do kristalisanja Srbije kao ekonomskog lidera regiona. Sa svojih 7+ miliona stanovnika, samo to je i za ocekivati. Dakle, cestitke lukavom gospodinu Vučićeviću, a spremite se za dual listing DK-a na beogradskoj berzi i, jednog dana, selidbu HQ u Srbiju.

Dragi blogeri, evo me opet na poslu (onom profesionalom i onom blogerskom). Kao sto mozda znate, proveo sam Uskrs u Srbiji – moja prva poseta „domovini” od 2005 ... i prva Beogradu posle previse godina. Posto je ovo moja prva sansa da vam dam misljenje o trenutnom stanju u Srbiji od pocetka blogerske karijere, a posle visebrojnih diskusija o istom, dajem sledecu izjavu:

Srbija danas je mnogo naprednija od one od pre dve godine. Beograd danas jednostavno ne lici na grad iz mog detinjstva. Sve (ali sve!) je bolje, lepse, cistije, pozitivnije, LIBERALNIJE! Cak ni pesacka avantura od Malog Mokrog Luga do Terazija nije promenila moje misljenje. Znate da sam optimista, ali zamislite da sam ja bio iznenadjen onim sto sam video: stvari su bolje nego sto sam ocekivao! Beovoz je brzi i cistiji, ljudi su srecniji i nasmejaniji, prodavci su ljubazniji, pasos-kontrola je efikasnija od bilo koje u EU, drustvena shvatanja su bar duplo liberalnija i kafa je odlicna (iako naravno ni blizu Melbourne nivoa). A, zamislite, u jednom cafeu, u delu gde je zabranjeno pusenje, par devojaka zapale ... a pre no sto sam ja mogao reagovati, po-akcentu-cista-Beogradjanka se zali i sef ih tera da gase. Primena regulacija o pusenju: sigurno znak progresa!

Srbija je danas ogledalo ne SPS garniture od koje sam pun besa pobegao, vec Novaka Djokovica (na slici). Mlada, neiskusna, nekada zbunjena, ali puna potencijala, svesna svoje moci, sve vise prisutna u mislima sveta i – najvaznije – otvorena ka svetu i spremna da uci od najboljih. I odgovor drevnim blog-kolegama a la yin i dbd: da, apsolutno mogu da vidim sebe kako de-emigriram iz Londona / New Yorka / Sydneya u Srbiju sledece decenije. Ocekujem da ce povratak jos nekoliko Australijanaca koji su u dijaspori naucili umetnost espresso-a doprineti jos boljoj cafe usluzi za mene, Novaka i sve Srbe (=gradjane Srbije bez obzira na etnicko poreklo). Jos samo da resim problem navodnog „zavijanja” kada govorim srpski, koji mi je kum tako nonsalatno saopstio u nedelju... :-)

Ja sam malo poranio: uzeo sam slobodan dan sutra i idem na odmor. Pokusacu da i ne pogledam ekran! Dakle, srecan Uskrs koji isti slave, Pasha vama koji to slavite, a ostalima srecan paganski cetvrorodnevni vikend.

Iako mi je soundtrack za Uskrs Erosov "Calma Aparente" album, ovo mora da sagledate - novi Alanis spot za old school Jagged Little Pill fem verziju "My Hump" od Fergie (!). Dakle, pod obavezno >> www.youtube.com/watch?v=abGQ_ehWm2Y.

Citamo se sledece nedelje. Hugs & kisses :-)

Posto cu da provedem Uskrs u Srbiji, da bi odrzao moju mentalnu ravnotezu, danas cu blogovati o nekim od dogadjaja koji se ne ticu Srbije.

Najbolja vest koju sam juce cuo je plan Aeroflota da kupi Alitaliu! Kombinacija ruskog standarda usluge sa italijanskom efikasnoscu bi sigurno proizvela najgoru avio-kompaniju na svetu, ali nema veze...s njima ionako ne bih leteo. Ali konsolidacija ove industrije i izumiranje omrazenih nacio-kompanija je nesto sto treba podrzati. (British Airways v private equity oko Iberia je takodje dobra vest).

Evropski komesar za konkurenciju, Neelie Kroes (na slici), planira da natera Apple da dozvoli playback fajlova kupljenih u iTunes e-prodavnici na aparatima-konkurentima iPodu. Mrzim monopolisticki instinkt Applea. Ali ipak niko ne tera kupce kao ja da kupuju medije na iTunesu – mi to radimo dobrovoljno. Zato mislim da je bolje to sto je EMI sam odlucio da “skine” e-zastitu sa pesama koje prodaje na iTunesu: dogovor u privatnom sektoru je bolji od zakonovanja u parlamentu.

Juce sam u Financial Timesu procitao intervju sa juznoafrickim predsednikom Thaboom Mbekijem, u kome se protivi akciji rusenja Mugabe rezima u Zimbabveu...africko samounistavanje se nastavlja. I dok ne prestane, ni funta mog novca nece da ide u dobrotvorne svrhe na tom kontinentu. U mojoj teretani reklamiraju akciju “Spin for Africa”, gde trazis da te prijatelji i kolege “sponzorisu” da bi spinovao (bicikl trka) dva sata, i svi prohodi idu u Afriku. Ne hvala. Kao sto je biblijski pisac lepo rekao: pomazem onim koji pomazu sebi.

Cekam vec par nedelja da napisem ovaj post. Radi se o Srebrenici (zev, cupanje kose, oh-no-not-again!). Cekao sam da se ponovo odmorimo od silnih diskusija posle odluke ONOG suda.

Dakle, posle definisanja dogadjaja 1995. kao genocida, asortirani srpski evrobukvalisti su predlozili da treba kriminalisati negiranje istog. Boze svasta! Lepo mogu da ih zamislim kako su kao studenti devedesetih dobili vizu i Eurolines kartu za neku konferenciju u Budimpesti (Bukurestu? Krakovu?), koju je organizovala neka daleko-bila evro-levica (ili jos gore: neko omladinsko udruzenje evro-radikala iz neke tamo tatarske “evroregije”), gde im je profesor sociologije/istorije/Marksizma sa drugorazrednog francuskog univerziteta objasnio kako treba zakonom (zakonom, more!) kontrolisati misli gradjana, sve u ime drustvenog mira i otklanjanja kolonijalistickih nepravdi. Kao sto se to radi u Austriji, gde istoricari idu u zatvor ako se suprostave Holokaust brojkama.

Pa se onda deca vratila u Novi Sad, sa kompjuterom i modemom, pa poceli da izbacuju press releases, citirajuci Conseil de l’Europe, Strasbourgh parlament, UN ili njima slicne organizacije koje samo trose dragocen-nam kiseonik. Sta god im se ne dopada – zatvori, kazni, zapusi…I sta sutra? Obesi? Na lomcu? U Sibir? Muci, dok ne prizna da pogresno misli? Ne gospodo! Sloboda misljenja i govora se odnosi i na one budale koje ne vide cinjenice; cinjenice kao genocid u Srebrenici. Zalazite se za trosenje milijardi dinara na informativne kampanje od strane srpske vlade da obrazuje gradjanstvo o skoroj istoriji, organizujte demonstracije, paljenje sveca, hapsenje osumnjicenih ratnih kriminalaca, itd. Ali ni slucajno ne mozete da mi kazete sta cu da mislim!