Koji srpski politicar je zapadno-orjentisan, ekonomsko-drustveno liberalan, ideoloski otresit, iskren, direktan, istrajan i – bez premca – uspesan? Republickosrpski Premijer Dodik (na slici). Kao balkanski reneissance man, Premijer Dodik je naslednik Zorana Djindjica. Ne samo sto je majstor za sredjivanje ekonomije, vec „nema dlake na jeziku”. Veoma dobro poznaje ustavne okolnosti koje mora da postuje, ali isto tako ne gubi vreme na eurosocijalistickoj kvazi-multikulturalnosti i neo-bratsvu & jedinstvu ... u zemlji u kojoj se ljudi toliko vole da bi sto pre da se ponovo ubijaju.

Kada je ove nedelje izjavio da republicki Srbi ne znaju kako zvuci bosansko-hercegovacka himna, kako ne vole BiH jer im je to nametnuta drzava i kako sportske reprezentacije BiH ne igraju u RS jer republicki Srbi navijaju za Srbiju, izjavio je ISTINU. I time se svrstao u jednu malu grupu srpskih politicara (clanstvo: 3 – Dodik, Djelic i bista Djindjica), koji su u mogucnosti da povezu tri veoma bitne politicke stavke: istinu, patriotizam i strana ulaganja.

Naravno, meni kao republickosrpskom separatisti sigurno odgovara Dodikova platforma; ali treba priznati objektivnu cinjenicu: da je Premijer RS najuspesniji srpski politicar posle Djindjica.

Juce je bila prva godisnjica otvaranja kapije ispred pasos-kontrole Liberalne Srbije. Hteo bih da se osvrnem na protekli period i da zakljucim sledece: Srbija je liberalnija nego sto je bila pre 12 meseci i moj blog je doprineo toj liberalizaciji. Evo, to je primer optimizma i samo-pouzdanja koje su odlika liberalnog drustva. Hvala vam na ucestvovanju i nastavljamo drustveno-politicko-ekonomski preporod!

U relativno haoticnom srpskom institucionalnom okruzenju, simbolicni aspekti angazovanja Predsednika Srbije poslednjih par godina su apsolutno za pohvalu. Jedna od mojih omiljenih “akcija” Predsednika Tadica je uspostavljanje Narodne kancelarije. Ova institucija treba za igra ulogu veze izmedju drzavnog vrha i svih gradjana. Kako se tome protiviti?

Ali...pre par nedelja primecujem reklamu (na slici) u jednom srpskom politicko-drustvenom casopisu. Ne razumem je ama uopste, ali pretpostavljam da se radi o akciji koja treba da ukljuci “narod” u borbu za/protiv necega. Lepo, ima tu i web adresa, za e-pismene Srbe (= gradjane Srbije, bez obzira na etnicko poreklo, koji koriste IT). A ako net nije vas “thing”, ima tu i telefonski broj. Vidis, predsednik za sve. Samo, ako hoces predsednika da zoves, a nisi pobedio u nebeskoj lutriji pa da zivis u evropskoj-metropoli-Beogradu, placaj medjugradski impuls!

Nije mi jasno zasto, ako moze svaki kataloski prodavac da si “sredi” besplatan telebroj, kako to ne moze predsednik drzave? U katastroflano uber-centralizovanoj Srbiji, gradjani van te famozne 011 zone su upravo ti s kojima drzava i treba da se [ponovo] poveze. Dakle, Borise, pohvale tvom timu u NarKan...ali, daj reci nekom od njih da pozovu Telekom i srede ti 0800 broj ... da moze i tetka Zora iz Negotina da te zove (bar dok joj ne uvedu ADSL (!), pa da moze da te i emailuje).

Sedeci u trolejbusu svaki (bozji) dan, na putu do skole, nikada nisam obracao paznju na plato ispred Beogradskog dramskog pozorista (za blogere koji nisu iz Beograda, spomenuti plato se nalazi u gradskoj opstini Vracar, na desnoj strani i Save i Dunava). I da nisam hteo da gledam monolog Dragana Nikolica proslog vikenda (a nisam uspeo; navodno gospodin Nikolic ne radi za Uskrs!), opet bih propustio ovu fenomenalnu statuu (na slici). I kako bi mi bilo krivo!

Proleterski Ivica & Marica; marljivi pioniri koji, izmedju fiskulture, narodne odbrane i proucavanja bitki NOR-a, zovu revolucionarnu druzinu: “U pozoriste!”; deca generacije ciji je trud u narodnim akcijama obezbedio bogatiji zivot za celu porodicu. Ma skroz obozavam komunisticku umetnost. Mesavina naivnog i art deco, k’o stvoreno za mene. I onda se pitam: skolsku karijeru sam zapoceo okruzen (utopljen u) rezimsku ikonografiju; a zavrsio u prostoru u kome su primeri iste nekako (krisom?) nestali. Steta...

Predvodicu listu koja ce drvlje & kamenje na taj rezim. Ali nemojte me praviti budalom tako sto cemo da se lazemo kako se taj deo nase istorije nije desio. Hocu biste, statue, kipove, murale, natpise, fasade, mozaike iz tog doba. Hocu Lenjina na Bezaniji, Marksa pored Karadjordja i Tita na Terazijama. Hocu da setam kroz grad koji ne pati od amnezije. Hocu UNESCO zastitu ovo dvoje „Jugoslovena” ispred BDP-a.

Soundtrack: „Sta passando novembre” Eros Ramazzotti >> youtube.com/watch?v=TpGN-DNWi3Q

Apple me vec mesecima “siluje” serijom reklama koje porede PC i Mac kompjutere, personifikovane kao dva momka (na slici). Macboy je kao neki tamo kreativni tip, koji verovatno zivi u loft apartmanu negde u NoHo, East Village ili (cak!) jugozapadnom Brooklynu. Stan deli sa svojom devojkom/deckom i ortakom iz Venecuele / Zambije / Crne Gore, koji, recimo, komponuje klasicnu muziku od utorka do petka, a ostalim danima stvara kratkometrazne filmove o Bronx beskucnicima i uploaduje ih na neki underground YouTube. Joj, jes’ Macboy cool. Hocu njegov zivot!

A PC decko? Pa on nije PCboy, vec PC covek, koji zivi u predgradjima, sa zenom i dvoje male dece. Vozi veliko auto koje konzumira islamofasisticku naftu, zagadjuje vazduh i doprinosi topljenju glecera. Ijao! On radi kao racunovodja / pravnik / banker negde u Midtownu, u sivoj kancelariji, gde jede dosadne sendvice za rucak (umesto najnovije cool hrane a la latino sushi). Mozda cak ide i u crkvu nedeljom (zamisli!). On koristi Office, a jedva da zna da prebaci slike sa foto aparata na PC da bi poslao njih par baki i deki na Floridi, za Bozic.

E pa dosta! Uvek sam ZA afirmaciju manjina, onih koji prinose nove ideje u hram kolektivnog ljudskog znanja i iskustva. Ali, nemoj da mi popujes o tome da je tvoj – “alternativni” – nacin zivota superiorniji. Mozda vecina ljudi na ovom svetu hoce posao u korporaciji i kucu u predgradjima. Mozda tvoj fabulous lifestyle ne odgovara svima. I, na kraju, svet bi pre mogao bez iLife reziserskog softvera nego bez Excela. Dakle, pustite me da u miru uzivam u svom PC balonu. Liberalski je ne ponizavati zivotne izbore onih koji su drugaciji od tebe.