Nova nedelja, novi idiotizam Evropske Unije. Zemlje clanice ce morati da kriminalizuju negiranje ili „trivijalizaciju” Holokausta. Ali tu nije kraj novog Eurotrash zakona: svaka vrsta etnicke (ali ne druge?!) „mrznje” (ajde, molim te, Komisijo, definisu mrznju) je tabu. Da li ce se onda pleniti kopije Economista sa ovim naslovom po standovima u Madridu? Da li ce Euromoralisti paliti ovaj, navodno, primer arabijafobije, na nekom Unter den Linden platou? I da li ce iko to moci da uporedi sa ponasanjem Nacista, ili ce to biti “trivijalizacija” Reicha? Kako god bilo, projekat Staljinizacije kontinenta se nastavlja, a sve zbog osecanja krivice kod Nemaca i njihovih asortiranih „speditera” Jevreji & co reklamirane „robe” tokom rata (da li je ovo trivijalizacija?). Da, Francuzi, speditera! Mora da je fraternité ovog meseca popularnija of liberté?

Naravno nisu sve EU clanice stvorene po kalupu ovce-Luksemburga. Neke, poput Ujedinjenog Kraljevstva i Danske imaju dugu i ponosnu istoriju slobodnog govora, misli, kontriranja, protivljenja, asocijacije, itd (secate li se Muhamed stripova?). I te zemlje ce iskoristiti famoznu opt-out, iliti „ja, bogme, necu” klauzu. Znaci, niko me nece hapsiti u Edinbourghu ako se usudim da „trivijalizujem” Holokaust ili da kazem da „mrzim” Srbe, Britance, Obalaslonovcane... A bas je ironicno to sto ove dve zemlje koje su se najvise protivile novom zakonu su dve zemlje koje su svoje Jevreje najvise stitile tokom rata. Istinita tradicija – a ne politicka korektnost – na delu.

Liberalnoj Srbiji nema alternative od uclanjivanja u EU. Ali poruka ostaje ista: ugnezditi se pod krilo slobodarske Britanije, a ne sesti u krilo tetki Francuskoj. Kombinacija Predsednice Royal, eurosocijalistickog eko-NVO-a iz Smedereva i ideolosko-militantnog vojvodjanskog ombudsmana bi nanela vise stete od evetualne DSS-SRS vlade! Daleko bilo ... oboje.

Ako citate finansijsku stampu, vec znate da je velika belgijska bankarska kuca – KBC (na slici) – usla na srpsko trziste ne zvonjenjem zvona, vec rusenjem kapije. Ovaj evropski finansijski dzin je kupio dve brokerske i jednu konsultantsku srpsku firmu. Ujedinjenjem ove tri „zrtve” kreira se KBC Securities Serbia.

Pa dobro, kupovina srpskih [finansijskih] dobara od strane zapadnih Evropljana – sta je tu novo? Poenta je u detaljima: KBC nije kupio neku tamo palanacku banku i poceo da sije bankomate i da nudi kes kredite. Ne, KBC je uocio veliki BERZANSKI potencijal srpskog trzista i oni hoce da se bave tom – visom – granom finanijske industrije.

Ovo mozda zvuci cudno danas (iako manje cudno nego pre par godina), ali predvidjam da ce za pet godina svaki peti Srbin (=gradjanin Srbije bez obzira na etnicko poreklo) aktivno trgovati akcijama na Beogradskoj berzi. A pod aktivno mislim na – recimo – nedeljnu kupoprodaju. I to se nece raditi posetom lokalnoj, komsijskoj, brokerskoj kancelariji. Ne. Nego predavanjdem uloga preko interneta, posredstvom velikih brokera a la KBC. Iako je njihov prihod zasnovan na maloj, procentualnoj, proviziji u odnosu na vrednost tranzakcije, rast obima trgovine = veci prihod za brokere. Kao sto potvrdjuju sami Belgijanci, upoznavanje sa srpskim kapitalnim trzistem sigurno nije trosenje vremena. Za pocetak: belex.co.yu.

Prosli vikend je bio perfektan. Prolece, sunce … i par sati na pijaci. Borough pijaci. Razlog? Kupovina prirodnog filtera za spavacu sobu, also known as a “biljka”! Tako sam ja lepo obuo udobne patike, presao Temzu u proleterski deo grada (da se razumemo: proleterski po istoriji; yuppie vec par decenija), i prosetao se do Borougha.

Naravno, pre no sto sam i razgledao cvece, morao sam da stanem u red za kafu. Monmouth cafe (na slici) znaju da kuvaju pravi flat white, tako da sam za-poneti-u-ruku i pravac cvecara. Posle pola sata, nasao sam upravo ono sto sam trazio. A cena? Pa nisam mogao da verujem: biljka + saksija = £6 ( = 120 RSD). Obozavam prodavce koji ne moraju da placaju za ciglu & malter!

Jos samo da sam bio dovoljno snazan da zaobidjem deo pijace gde se prodaje sir......

Soundtrack: „One Night Only” Dreamgirls >> www.youtube.com/watch?v=NltN5W6OPA8

Analizirajuci skoriju istoriju, veoma je lako zakljuciti da su Srbi najgluplji narod u Evropi. Ali, novi takmicar za titulu nas pretice. Naravno, u pitanju je jos jedan paleo-balkanski narod (pa niste valjda mislili da se radi o Skandinavcima). Dakle, novi prvak u Evropskom prvenstvu budala su: Crnogorci (na slici), cija zemlja me uopste ne zanima, jer jednostavno nemam vremena za zanemarljive ekonomije. Ipak, nekada me clanak o ovoj mikrodrzavi ubode u oci. A posle citanja clanaka: glavu-u-ruke i pitaj se: na kojoj planeti zive ovi ljudi? I tako su me dva CG dogadjaja ubedila da su oni najgluplji Evropljani.

Prvi je diskusija oko jezika. Navodno, skupstina treba da odluci ime jezika za novi CG ustav. Nisam znao da je skupstina vrhovni lingvisticki organ bilo koje drzave. Ne radi se o izboru sluzbenog jezika (recimo: srpski ili albanski ili engleski), vec o imenu postojeceg jezika. Dakle, srpski, crnogorski ili srpsko-crnogorski. Boli me glava! Zivim u zemlji u kojoj se jezik NE zove „ujedinjenokraljevski”, niti sam pohadjao fakultet na „australijskom”; dok sam ziveo u Kanadi, nisam upoznao nikoga ko govori „kvebekski”, a jos ne znam ime Wiena na „austrijskom”. A u Juznu Ameriku jos nisam otisao jer ne govorim ni „brazilski” a ni „meksikanski”. Koje monumentalno gubljenje vremena!

Drugi slucaj je bura oko imovine SPC u CG. Dakle, CPC trazi od drzave da joj „preda” imovinu SPC. E to mi nije jasno! Pa, gospodo popovi, ta imovina je vlasnistvo privatne organizacije zvane SPC. Nije do drzave da deli privatnu svojinu. Zar vam nisu to objasnili jos davno? O boze, takvo amaterstvo samo potvrdjuje moj stav da postoji populacioni prag ispod kog geografske jedinice jednostavno nemaju dovoljno ljudskih resursa da bi funkcionisale kao suverene drzave. Ali, njihova naklapanja bar imaju komicnu vrednost.

Sigurno se pitate ili “ko je Cybill” ili “zasto je ona liberalna legenda”. Pa da prvo odgovorim na prvo pitanje: Cybill je americka glumica i pevacica. Mozda se je secate iz one serije sa Bruce Willisom iz 80ih, “Moonlighting”. Ili vam je poznata iz Taxi Driver-a sa Robert de Nirom. Enivej, kakve veze ima ona sa mojim liberalnim obrazovanjem? Pa....

Pri kraju srednjoskolske karijere sam redovno gledao sitcom zvani “Cybill” – komedija o zivotu samohrane B-list glumice u LA ... u kojoj Cybill zapravo igra sebe. I tako sam jedne subote setao po knjizari (naravno, zalepio sam se za deo gde stoje biografije), i video njenu autobiografiju „Cybill Disobedience” (na slici), tj gradjanska neposlusnost. I morao sam da je kupim istog momenta i procitam tog vikenda.

Knjiga me je odusevila. Put mlade juznjacke seljanke do Hollywooda, preko romansi sa Elvisom, Ryan O’Neillom i Peter Bogdanovichem, do braka koji je propao i njenog truda da posle toga ozivi karijeru ... ta prica je zapravo bila uvod u moju veliku romansu sa Sjedinjenim Drzavama, i otvorenoscu tog drustva. I tako je Cybill postala liberalni apostol u mom zivotu!