Drugi dan smo isli u italijanski restoran U San Hozeu. Koleginica i ja smo narucili lazanje. Jedva sam ih pojeo. Naporno smo radili da bi smo uspostavili radno okruzenje u kome cu ja ispitivati proizvode kompanije. Ljudi koji tu rade su odlicni, puni razumevanja i topline. Veliki deo njih nisu rodjeni u Americi, a i Amerikanci koji tu rade cesto su iz unutrasnjosti Sjedinjenih americkih drzava tako da smo svi pomalo stranci. Ipak to nas ne sprecava da postizemo odlicne rezultate. Trzni centar u kome sam kupio telefon je predivan. Mermer je beli ali sa primesama zlatne, tako da mami da se nesto kupuje. U njemu smo kupili i konvertore iz 220 u 110 volti. Treceg dana sam cuo mudrost, mladi momci nikada ne odrastu, vec njihove igracke postanu skuplje. Vozio sam se u belom kadilaku koji ima ugradjen GPS, integrisan mobilni telefon koji se pokrece na zvuk, i gomilu drugih pogodnosti. Ide kao avion. Treceg dana je sijalo i sunce. Svi na poslu su bili presrecni zbog toga. Nasa sefica se takodje obradovala vedrom nebu, ali se ipak nije usudila da iskoristi Convertable osobinu svog automobila. I meni u pocetku nije bilo jasno sta znaci Convertable. Kasnije sam shvatio... ona vozi Mustanga, kome krov moze da se pomeri pozadi i tako dobije sports car. Iako je nebo bilo vedro, vazduh je jos uvek bio suvise hladan da bi se 880 freeway pretvorio u pistu za kabriolet - I am not driving fast, I'm just flying low

Poleteli smo dobro. Let do Frankfurta je kratko trajao. U Frankfurtu smo bili 5 sati. Na aerodromu ima gomila nacija, naroda i rasa: Indusi, Siki, Arapi, Azijati, Evropljani, Amerikanci. Pili smo sok. U 13:45 smo usli u avion za San Francisco. Bili smo svi na razlicitim delovima aviona, tako da nismo sedeli zajedno. Do Frankfurta je bila Lufthansa, Boing 737 sa 150 putnika, do San Francisca, Boing 747 sa 400 putnika, takodje sa svih delova planete. Ja sam sedeo do koridora gde se seta osoblje koje sluzi hranu i sokove. Usluga je bila super. Dorucak i vecera, svakakve sitnice. Preko puta mene je bila jedna Makedonka, pa smo pricali ceo put. Ona ima dete u Americi koje je na razmeni studenata, pa ide da ga poseti. Posada aviona nas je proglasila muzem i zenom. Malo sam se setao po avionu da mi noge ne utrnu i pricao sa svojim kolegama. Gledali smo led ispod nas, posto smo leteli iznad Grenlanda i severne Kanade, pa se onda spustili u San Francisco. U avionu smo upoznali grupu mladih iz Portugala koji takodje rade za nasu firmu, ali oni idu na kurseve koji traju devet meseci. Sleteli smo u San Francisco u 16:45. Padala je kisa, sto je velika retkost u Kaliforniji. Kisa pada vec mesec dana i svi ovde jedva cekaju da prestane. Sletanje je bilo malo veselo jer je duvao jak vetar pa je avion pomalo propadao, ali to je samo trajalo do trenutka kada se skroz priblizio do zemlje. Dodir sa zemljom je bio savrsen. Sacekala nas je nasa sefica. Odmah smo iznajmili auto i provozali se beskrajnim putevima San Franciska i San Hozea. Ta dva grada su medjusobno spojena sa nepoznatim brojem naselja koja jos uvek nicu. Ako nisu u pitanju naselja u kojima zive ljudi, onda su to radne zgrade u kojima su razlicite firme, uglavnom one koje se bave informatikom. Putevi su besprekorni, odlicno oznaceni, prepuni automobila u kojima se obicno nalazi po jedan covek. Amerikanci izrazito favorizuju slucaj da se u kolima vozi najmanje dvoje ljudi, pa su celu jednu traku rezervisali samo za ona kola koja imaju 2 ili vise ljudi. U toj traci mozes da vozis i preko 100 na sat, dok ovi pojedinci voze po 20 30 na sat i nalaze se u neopisivoj guzvi. Ipak ako nisi pazljiv i iskusan lako se mozes izgubiti i lutati u krug. Sprovela nas je do hotela koji je savrsen. Moja jednokrevetna soba je veca od stana u Zarkovu i mnogo bolja. Nemam srece sa friziderom jer i dalje pravi buku, tako da ga iskljucujem uvece. U hotelu postoji bezicni internet. Prvi dan mi nije jos bila gotova propusnica pa nisam mogao da idem na jedno predavanje. Zato sam sa seficom otisao u shopping terapiju i kupio Motorola telefon koji u sebi ima kameru, pa onda slikam San Hoze do besvesti. Snimio sam i nekoliko filmica u trznom centru. To cu vam sve poslati da pogledate, a slike cu staviti na Internet uskoro.