Danas smo razgovarali i o bezbednosti mreza. Jedan od ucesnika seminara je ispricao da je neko jednostavno usao u salu sa serverima njegove firme i ukrao radnu memoriju iz jednog racunara. Firma u kojoj radi nije stala jer postoje backup serveri, ali je primer pokazao da treba koristiti i kamere i fizicko obezbedjenje pored razlicitih anti-spyware-a, firewall-ova, anti-virus-a i slicnih. Cuo sam i pricu o vrlo delikatnom softver piratu koji je imao negde u Americi, verovatno u svojoj kuci, server na kome je drzao krekovane programe, kao i licence, serial numbers i slicno. Na kraju je bio uhvacen, i zajedno sa njim FBI je pokupio i njegove servere sa piratizovanim softverom. Ono sto nisu znali je da je ugradio jake elektromagnete u kucista, tako da kada su iskljucili struju, da bi odneli sa sobom servere kao dokaz, elektromagneti su se aktivirali i fizicki obrisali sve podatke sa diskova. Nisu imali nijedan dokaz protiv njega. Vozac mi je rekao In Texas we have African summers and Siberian winters. I stvarno je tako. Pogled iz mog hotela je odlican. Gomila automobila. Kolege su mi rekle da cak i u Dalasu nema ljudi na ulicama. Jako je vruce. Instruktor cesto u predavanjima koristi pitanje How many of you guys do have/know/... and then we all raise hands or not. Takodje kada nam predaje ima jedno super pitanje Are you with me? Onda napravi malu pauzu i kaze OK.

Five Nines Reliability je pojam za koji sam tek danas cuo. Odnosi se na pouzdanost sistema i kaze da sistem ima five nines reliability ako ispravno funkcionise 99,999% vremena svoje eksploatacije. Konkretno to znaci da u godinu dana sme da ne radi kako treba samo 5 minuta. Po mom ubedjenju bolje je imati recimo 80%reliability cisto da se ne zaboravi kako izgleda kad sistem ne radi. Ukoliko je five nines, moze se desiti da u slucaju pojavljivanja onih pet minuta slave dodje do panike i tezih posledica. Takodje saznao sam da su bazicni telekomunikacini termini jako vezani za zeleznicu, odnosno spagetti westerns, saloons i zeleznicke stanice. Instruktor nam je naglasio da su u svim filmovima o divljem zapadu gradovi prikazani kao stanica, saloon i par kuca. Ali, u svakoj stanici je bio i telegraf. Pored pruge je isla zica. Tamo gde se pruga granala, gde je bila skretnica, to je bio switch. Tamo gde je linija isla dalje i "nije se zaustavljala" bese trunk connection, tamo gde se zavrsavala bio je line connection. Takodje nekad ste morali da budete pretplaceni u vise telefonskih kompanija ako ste hteli da razgovarate sa nekim u drugom gradu, jer je svaki grad imao svoju telefonsku kompaniju. Onda je americka vlada donela odluku da se sve kompanije ujedine u jednu i da nema monopola. Najskuplja stvar u telefoniji je kabl i njegovo razvlacenje. U Texas-u je jos uvek na snazi zakon da mozete biti osudjeni na smrt ako vas uhvate i dokazu da ste isekli telekomunikacioni kabl. To je ostalo jos od 19. veka kada je lokalno stanovnistvo imalo obicaj da krade zicu. Za rucak smo isli u meksicki restoran. Uzivao sam jeduci za predjelo cips umakan u nekakva ljuti sos koji lici na ajvar. Dok smo sa mreznim kablovima povezivali IP telefone sa switch-evima setio sam se vojnickih dana i moje telefonske centrale u kampanjoli. Hotel je dobar. Svako jutro ima shuttle za goste koji idu u neku od okolnih firmi. Nazad su me vratile kolege koje sam upoznao danas. Dosli su iz raznih krajeva Amerike. Mislim da pomalo razlikujem Alabama i Texas naglasak. Upoznao sam i ljude iz Arkanzasa i Ajove. Svi oni rade u firmama koje su klijenti moje kompanije. Do sada nisu imali iskustva sa IP telefonima, ali su im sefovi rekli da to moraju da nauce i implementiraju, pa se pomalo hvataju za glavu. If you're not in, then you're out. Instruktor nam se zalio da su musterije jako zahtevne. Mogu da im prodaju proizvod iskljucivo ako ugrade u njega ono sto musterija trazi. Verzija 8 je imala istoriju 8.0, 8.1, 8.1, 8.3 i onda se preslo na 9.0 . Medjutim neke vece musterije su nasle izvesne nedostatke, pa je samo za njih nastavljen razvoj osmice, tako da danas postoje i 8.4 i 8.5 i razvijani su paralelno sa 9.0 Napolju je vrelo, ali to nista ne znaci jer se svi voze kolima, ili zive u kucama sa klimom. Danas sam prvi put ugledao i nekakav potok ili baru koji nije sredjen i koji malo ne mirise kao ostali delovi okolisa. Na savrseno sredjenom travnjaku duz trotoara po kojem joggiram video sam i pivsku flasu. Kad budu kosili ponovo travu they will pick it up.

Oko podne sam sleteo na aerodrom u blizini Dallasa. Ka hotelu vodi ogroman auto put sa 4 trake u jednom smeru i travom izmedju dva smera koja vise podseca na livadu nego na travnjak po svojoj velicini. Sve je jako veliko i prostrano. Nadvoznjaci, autoput, dzipovi, zgrade, crkve. Video sam nekoliko bogomolja, sve su protestantske i arhitektura im je vrlo cudna za moje poimanje religije. Ostre ivice, moderan dizajn, smedja fasada. Hotel u koji sam smesten jako spolja podseca na neku od spomenutih bogomolja, jedino sto ga odmah izdvaja je to sto ima 18 spratova i veliki natpis The Richardson Hotel. Sracunato su ga napravili u ovoj oblasti jer je ovde jos jedan od tehnoloskih centara Amerike. Video sam zgrade IBM i Texas Instruments. Enterijer sobe je savrsen, mnogo bolji od onog u San Hozeu, jedino sto ce mi praviti problem je sto prozori ne mogu da se otvaraju, vec postoji centralna kontrola vazduha. Zato cu morati da joggiram dva puta dnevno kako bi se nagutao svezeg vazduha. Sve se naplacuje i izuzetno je skupo. Taksi od aerodroma do hotela me je kostao pedeset dolara, a Hispanoamerikanac koji me je vozio nije bio u "mogucnosti" da mi izda validan racun. Eto obratite paznju na taksije u koje ulazite ili obavezno ali obavezno polozite vozacki ispit za rent-a-car jer je tako mnogo jeftinije. U Americi ne mozete nista da uradite bez kola (...) Room service je takodje jako skupa. Flasirana voda koja vam stoji u sobi i vi je mozete popiti, a onda ce vam popijenu flasu zameniti, kosta 4.80 dolara. Upravo sam se vratio sa nocnog trcanja. Richardson je zapravo slican San Hozeu. Na ulicama nema ljudi. Samo klize automobili. Vazduh je suv, nebo vedro, jako je toplo, duva vetar. Noc pada, semafori konstantno pokazuju Don't Walk i nemaju nameru da promene natpis. Kao da se to odnosi na celo mesto a ne samo na taj pesacki prelaz: Richardson nije mesto za setanje. Ja sam trcao pa me to malo vadi. Uprkos tome trotoari su besprekorni, travnjaci izuzetno sredjeni, zgrade nove, sjajne i kao da kriju bogatstvo i moc. Natpisi imaju tezinu. Finansije, krediti, privatni i investicioni fondovi, u blizini mog hotela rade ljudi koji znaju sa novcem. Mozda skoknem i kod njih na jedan kraci kurs

U subotu smo posetili San Francisco. Voznja od San Hozea do San Franciska traje otprilike sat vremena ako se vozi oko stotke. Putevi su izuzetno funkcionalni, mada ima i mesta na kojima je asfalt popucao. San Francisco (SFO) i San Jose se dosta razlikuju. U SFO u downtown kuce za stanovanje su zbijene jedna pored druge, prilicno su stare, i po recima moje sefice, iako izgledaju uske, dosta su dugacke. Na ulicama je gomila ljudi, od Azijata, obicnih Amerikanaca, do onih vrlo eksentricnih. Pretpotsavljam da ima i turista ;) U San Hozeu nema ljudi na ulicama. Gde god da idete treba vam automobil. Takodje i javni prevoz ne postoji, sem lakih vozova koji uglavnom imaju jednu ili dve linije i sibaju do San Franciska. U SFO je sve drugacije. Ima i prosjaka. U oci mi je upala jedna vrlo stara bakica koja cisti trotoare oko raskrsca Lombard i jos jedne ulice. Pretpostavljam da je opstina placa za to. Prvo smo posetili Golden Gate Park, u kome nisu sume, vec prasume. Drvece je ogromno i park je jos veci. Postoje razliciti sadrzaji u njemu, od prirodnjackih muzeja do basti sa raznim vrstama cveca. Malo nas je kisa omela, ali smo sasvim slucajno naleteli i na spomenik Tomasu Masariku, u sred parka. Nakon ove avanture uputili smo sa ka Bay Area gde se nalazi Golden Gate most. Nije nam trebalo dugo da ga ugledamo. Slikali smo se do besvesti s njim u pozadini. Inace sa mosta i njegove okoline se vidi i Alcatraz. Bizaran podatak je da americka vlada placa studiju o tome kako spreciti samoubistva koja su redovna pojava na Golden Gate mostu. Pokupovali smo i razglednice, suvenire i ostale zanimacije. Vredi pomenuti da u blizini mosta postoji vojna tvrdjava mir no Fort Point koja je sluzila za odbranu zaliva od razbojnika. Ulaz u zaliv je dobio bas ime Golden Gate po brodovima koji su tu prolazili noseci zlato iskopano po Kaliforniji. Nakon mosta koji je inace dosta vetrovit na sredini, otisli smo da jedemo buffalo burger oh yeah, tako da nismo pogresili. U blizini restorana je i Ruska pravoslavna crkva pa smo se tu slikali, a ja sam podigao tri prsta pa smo i njih slikali. Dosli su i neki Rusi u skupim kolima na crkvenu sluzbu. Nakon hristijanizacije usledilo je probijanje do Lombard ulice. To vam je ona cuvena ulica sa otprilike pet sest krivina koje su pod uglom od 26 stepeni, a okolo je ziva ograda, pa kad gledate sa dna brda, vidite automobilske krovove kako se krecu levo desno kroz zelenilo. Trebalo nam je dobrih pola sata da se popnemo kroz normalni deo Lombard ulice, da bi smo se onda spustili kroz krivudavi i pozelenjeni. Svi koji dodju sa strane su isto hteli, pa nam je zato trebalo pola sata i vise. Nakon spustanja smo videli i SFO tramvaje, vrlo kakrakteristicne. Izgledaju starinski. In San Jose old is bad. Tako mi rece sefica. U SFO je staro dobro. Zapravo ti tramvaji samo izgledaju staro, unutra im je najsavremenija tehnika. Vozili smo se i Market ulicom, nismo uspeli da se izgubimo. U SFO skoro da sam se osecao kao kod kuce. Trolejbusi, guzva, ljudi, semafori, popucali asfalt, prosjaci, masa ljudi, prodavnice sve me je to posetilo na Beograd, ali jos vise na Atinu. Ako ste bili u Atini onda vam je jasno kakav je SFO, mada mi kolega kaze da podseca i na Bukurest.

Treceg dana na poslu sam upoznao programere. Bio sam i u laboratoriji koja je cudo moderne tehnike. Gomila racunara, rutera, komutatora, IP telefona i trista drugih cuda se hladi, tako da su mi bili potrebni dzemperi koje sam uredno poneo iz Beograda, i koje sam tako rado koristio dok sam bio u vojsci (svakome ko bude isao u Sillicon Valley i ko bude imao pristupa nekoj istrazivackoj laboratoriji preporucujem da ponese dzemper pa makar to bio i vojni jer bez dzempera moze lako da se prehladi ukoliko boravi 8 i vise sati u istrazivackoj laboratoriji). Ko naravno ide kao turista, on moze slobodno da ide u kupacim gacama, ako hoce. Inace u laboratoriji sam upoznao dve devojke jednu iz Indije i drugu verovatno iz Japana ili Kine. Razgovarali smo o projektu na kojem zajednicki radimo, a takodje sam im pomogao da postave svoju opremu jer su dosta nize od mene. Laboratorija je visoka dobrih 4 metra i ima ogromne rekove u kojima se nalazi oprema, pa se cesto treba popeti na sto i utaknuti mrezni kabl u neki od rutera. Indijka nije htela da me gnjavi previse, pa sam imao prilike da je vidim kako se penje i stoji na stolu pored mog stola dok pokusava da utakne mrezni kabl. Eh zivote lutalico... Pre toga malo sam detaljnije pregledao restoran firme koji ima 20 zaposlenih i oni opsluzuju nekoliko obliznjih zgrada. Hrana je razlicita, italijanska, meksicka, ili ova naska, evropska. Siguran sam da je jako ukusna, ali se ja jos uvek nisam navikao na okruzenje u kojem jedem, pa sta god da probam, malo mi je bezukusno. Zato smo juce, slozno i dubokom miru vecerali u Mc Donaldsu i to nas je sve zajedno, a mene pogotovu uspokojilo. Big Mac Meal i sam restoran su idealna kombinacija koja cini da mi je hrana ukusna. Prekjuce smo bili u japanskom restoranu u kojem je vecito guzva. Zato postoji tzv waiting room, gde se ceka da bi vam se oslobodilo mesto. Kada se to konacno desi slede nova iznenadjenja: stolovi su u obliku slova C, tako da je u sredini ploha na kojoj se pece i kuva. Nakon sto porucite, dodje kuvar i spremi vam pred ocima ono sto zelite. Naravno to je citav show and entertainment. On vam baca hranu u vas tanjir ili cak u usta, mozete da se zezate sa njim, pricate viceve. Narucio sam chicken and steak, i bilo je zaista mnogo hrane, tako da ako zelite, mozete da dobijete box, u koju stavite ostatak i onda pojedete za dorucak. Juce nakon vecere u dobrom starom McDonalds-u smo otisli u tzv Great Mall, koji kao sto mu i samo ime govori ima gomilu prodavnica razlicitih vrsta robe. Mozete da kruzite satima i satima, danima i danima, da se izgubite i pronadjeteu ovoj ili onoj kosulji, cipelama, dzemperu!!! ili bilo cemu drugom sto vam padne na pamet. Sta god da vam treba od obuce ili odece mozete naci ovde po vrlo povoljnim uslovima. Danas idemo u Fry's, najvecu prodavnicu elektronike, racunara i pratece opreme. To vredi videti. Nakon Great Mall-a konacno smo uspeli da se izgubimo na bulevarima i ulicama San Hozea, a to isto planiramo da uradimo i danas u San Francisku.