Uf evo me jedva ziv dodjoh sa sajma... Nikada se necu odseliti odavde. Ja ne znam da li sam samo ja poludeo (i moj kolega je osetio iste posledice) ali sajam je pun prelepih devojaka... Ajde sto su devojke po standovima lepe, posao im je.. ali regularne devojkekoje su dosle da traze ugaonu ili kuhinjske elemente... strasno... znaci jedva ziv dodjoh... i posle mi neko kaze aj preko... e pa necu... znaci momci kakav crni sajam automobila, ako imate jako srce ajte vi na sajam namestaja... ako nista drugo hostese ce vam pokazivati kako se krevet namesta ;)))

U svoj svojoj guzvi i isteriji... sam stao i pogledao u nebo... makoji moj se ja nerviram, bice sto mora... ionako je lep dan... doduse prijalo bi neko more... i tako ja odlutah mislima... onda cuh kako je moj prijatelj za malo izbegao lancani sudar... koliko nam malo treba da budemo sretni i zadovoljni... Samo pogledajte u nebo, dok je jos lepo vreme... dok nije kasno... *savet - do nedelje je lepo vreme, iskoristite za setnju pored reke, vas je izbor koje ;)))

Ceo dan danas mi je glava ko dulek (ili kineska glasacka kutija)... moracu da krenem u potragu za svetim gralom srpstva... VEZOM ZA DOKTORA... imam utisak da su srbi fenomen veze ili coveka koji zna ljude imali jos dok su ziveli u pecinama... e pa odo ja po upute (jos uvek ne znam ni sta mi treba jel naravno na internetu nema uputstva a ja nemam naviku da fakultativno obilazim zdravstvene ustanove...)

Znaci umoran sam ko pas... a sta sam radio nista, gde sam isao nigde... propustio sam zur kod Alane (tako da cu sada patiti u tisini)... ali nije to najgore. Da li ste ikada imali osecaj da ce se izdesavati neke gluposti na koje nemate uticaj, a organizam se za njih priprema tako sto postaje trom i koristi svaki momenat za "odmor".... blah osecam se kao pregazen... naravno ponedeljak je poceo junacki... dedu nece da operisu (ne zna se jos uvek zasto)... planiraju da ga posalju na kucno lecenje sto ce uneti "laganu" pometnju u moj zivot (da se razumemo ne nerviram se ja sto ce on biti tu i sto cu ja da trcim oko njega, nego sto necu moci da mu pomognem ...) tako da idemo dalje... ponedeljak se mora preziveti...

Ha znao sam da će vas zaintrigirati naslov.... što je najgore ima smisla. Već neki duži period su mi prijatelji govorili o nečemu čega ima al ne mož da se dođe do njega... Čoko smoki... normalan smoki obložen čokoladom najlepših želja... I kao obično bio sam vrlo skeptičan dok jednom prilikom nisam naleteo na iste... i to naravno nisam naleteo u prodavnici.. iako sam tražio u 523 prodavnice tog dana... ili su me prodavci gledali belo... ili su imali osmeh narko dilera koji je trenutno ostao bez najnovije droge ali uskoro očekuje novu nabavku... jedna prodavačica je bila vrlo plastična... "koji vam je ku"# sa tim čoko smokkijem, dobili smo ga i trajao nam je pola sata u radnji... nisam stigla ni da ga probam" Bojim se da su sve naže dijete osuđene na prpast... najzad su naši slastičari uboli kombinaciju... naravno pošto se i oni boje za zdravlje u srba sve su to zapakovali u pakovanje od 40 gt... ćamil dopa je brdo za ovo... al neka... u svakom slučaju crno nam se piše ... čokoladno crno....