On je uvek tu na cosku
Reklo bi se da tu na klupi zivi
Sa flasom u ruci
Po hladnoci i vrucini
On je tu..istrajan u nameri da se ubije
Svakodnevno ispijajuci ogromne kolicine alkohola
Pijanim pogledom ispraca komsije na posao
I svakom se ljubazno javi
On je mene zvao Zozon kad sam bila mala
Tako me zove i sada
I uvek mi se ljubazno javi
Sa te klupe sa koje su mnogi otisli u vecnost
On tu pored trafike ispod umrlica sedi
I ceka svoj red
Pristojno obucen..uvek ocesljan
I vecito pijan
Moj komsija iz ulice u kojoj sam odrasla
Nikad zenjen...bez potomstva
Drustveno neprihvatljiv covek koji je mene zvao Zozon
Je najposteniji ljudski stvor koga sam upoznala
Shvatih onoga dana kada sam cula kako na pitanje zasto se ne ozeni
Odgovara:
“Ja sam uvek pijan....ali umem da volim.....i svoju nesudjenu zenu i nerodjenu decu I zato im sebe nisam podario ovakvog....ne bi bilo lepo.....ja sam alkoholicar komsinice ....to vec verovatno znate…..a sada idem…..na klupu da cekam svoj red”
Tako rece moj komsija I ode da popije jos koju..tamo na cosku ispod umrlica
I da mi pijanim usnama kad prodjem vikne:
“Ej Zozon…”

Darivali su se

Mirisom pokosene trave
Orasima pod jastukom
Notama i penom od sapunice
Toplim rukama u dzepovima kaputa pocetkom zime
Slucajnim dodirom ramena u prolazu
Bojama
Nestvarnim prizorima
Usponima i padovima
Mrakom i kisama
Medom na rubu poluotvorenih usana
Ponekom istinom
I milionima sitnih komadica duse


Darivali su se

Raskalasnoscu i crvenim fenjerima
Seksom po izmisljenim haustorima zrelih godina
Mirisima zagrejanih tela posle ljubavi
Suzdrzanoscu
Tajnama i plesnim koracima


Darivali su se

Toplim usnama zene
I snazim rukama muskarca
Kapima hladne izvorske vode na vratu
Krvlju
Toplom pljuvackom na vrhu jezika
Bolnim uzitkom stiska za bedra
Vatrom i vodom
Ukusom ananasa na grudima zene
I prolivenim mlekom po beloj puti stomaka
Toplim dlanovima na unutrasnjosti butina
Strastima


Darivali su se

Neznim recima
Crvenim zalascima Sunca
Atmosferom Katmandua
Mirisom jasmina iza uha
Nesvakidasnjim pogledima zatvorenih ociju
Strogoscu u rasudjivanju
Nevericom
Uzburkanom krvlju kubanskih gerilaca
Blagim dodirom jezika
Uzglavljima od listova divlje nane
Dubinama neistrazenih podrucja duse
I toplim medjunozjima


Darivali su se

U ime ljubavi

Naziru se obrisi istine I senke prvobitne ideje Ostvarene u vesto osmisljenom trenu Strpljivo nadogradjivane Uz navodnu bujicu dobre volje Manipulativnim tehnikama oslikavana Opticka varka Dovoljno dugo posmatrana Otkriva sustinu same ideje Svojstvene coveku U njegovom minijaturnom univerzumu Ideja mu je beskrajna kao svemir Veruje on Da iz sopstva njegovog proizilazi univerzalno dobro Prevaren zamkama sopstvenog uma Dok mu telo vristi dajuci signal da dobro ne cini Opticka ce varka biti sve veca I sve ce uocljivija biti sustina njena Koja kaze..da onoga dana kada si spoznao coveka samog Spoznao si covecanstvo U svoj bedi sitnih zadvoljstava

Ako smo mir postigli ratovanjem Onda mir ne zasluzujemo I neka nas spale vatre rata Koje sami izazvasmo Nemocni da se strahu i samoljublju suprotstavimo Gramzive i umisljene Mizerne i pri zdravoj pameti maloumne Sve nas Neka sprze gromovi ratni Gromovi koje sami izazivamo da po nama tuku Krijuci se ispod drveca sa korenjem duboko u egu I krosnjama koje ne dopiru tako visoko kao nase uobrazilje Kojima paramo savrsenstvo prirode Cepajuci nebo na dva Ako smo mir postigli ratovnjem Onda mir ne zasluzujemo I ne vrede nam sve zapaljene svece Ni sve molitve prazne Ni sva lazna dobrota Nista ne pomaze ako u srcu nismo cisti Kao tek rodjeno dete Rusilacka kreacija uvek iza sebe ostavi pepeo Iz koga mozda nikne mir Ipak gorak Nezadovoljavajuc I ni takvog nismo dostojni I ni te gorcine nismo dostojni Jer ako ratovanjem postignemo mir Onda mir ne zasluzujemo

Dobro jutro Kaze ona sebi Dobro jutro Odgovara sama sebi Pa kada sa sobom razmeni sva ona pristojana pitanja Tipa "kako ste.....sta ima....kako su vasi....kako su nasi....i njihovi..." E onda je vreme da jedna od njih pocne da provocira Jer kakav je to dan bez svadje???? A onda ona druga Koja se retko svadja I vise i ne zna kako zvuci kada vice Drekne tako da se sve zatrese Pa sve po spisku onoj drugoj sebi Pa se od svog glasa uplasi Ali ne odustaje Vice.....psuje....hoce da bije drugu sebe Ipak od fizickog obracuna odustaje Ali nastavlja da urla......iz sveg glasa Zastrasujuce zvuci.....da postoji treca pobegla bi Ovako .....stoji ona sama sa sobom,sama naspram sebe Nema ko kuda da bezi I sve tako Dok ne prodje Bes Danas je ona vikala na sebe ............ Ludaca