Ovde smo jer nam se zivot dogodio I ta pojava moze biti iskoriscena Moze ostati neiskoriscena A moze biti i promasena Izgubljena Mnogo smo puta bili zajedno Ali nikada potpuno Ako postanemo duboko budni u odnosu na cinjenicu Da je mogucnost promasaja uvek prisutna Iznenada Susret postaje moguc I ne pitajmo se zasto To je tako i svako je zapitkivanje apsurdno Zivot postoji i u vezi toga nema zasto Sada smo tu Nase zajednicko postojanje nije pitanje vremena Pre i posle ne postoji Zivot je vecna sadasnjost

Rodila se svojom voljom U mraku iluzornog sveta Rasla,zivela Zabavljala se Opipavala puls,stekla iskustvo Uzela sta je htela Dala koliko je mislila da treba Cutala i govorila po potrebi A da zaparavo i nije postojala U svetu Iluzija bila je ona Jedna od najvecih varki Ona je izmisljen sizofreni lik Podeljen na mnogo licnosti Velemajstor u obmani Zivotom isklesana Kamena hladna statua U mraku iluzornog sveta Radila je ono za sta je znala da je jedino pametno Glumila je Jednu od boljih uloga u svom zivotu Ucila je od mudrijih I naucila da u ovoj ludnici od sveta Vredi jedino glumiti Dala je ono sto publika trazi Odigrala i povukla se korak unazad Da potrazi novu pozornicu U nekom drugom mracnom iluzornom svetu Svetla su na ovoj postala prejaka Bole oci

Covek trci u panici U strahu od necega U stvari bezeci od svoje senke A onda kaze sebi "Budalo stani,niko te ne prati,nema nikoga osim tebe u okolini Uplasio si se sopstvene senke" Ali jednom kada covek potrci I senka ga brzo prati I tada logicki konstruisan um vidi ozbiljnu opasnost Koje nema u stvarnosti I kojom god brzinom trcao Senka ce biti podjednako brza Toliko brza da ga cak i pretekne I prestravi kada se u jednom trenutku pojavi ispred njega A to nije nista drugo do senka umisljenog ega Nema razloga za strah

Nocas kada ti se otvori prozor I kada ti hladan vazduh dodirne vrat Hoces li znati ko je? Kada tamne senke zaplesu na tvojim zidovima I kada ti se zaljulja krevet Hoces li znati ko je? I kada osetis zube na svom uhu A potom ti se ucini da ti neko sapuce Hoces li se probuditi? I kada ti se ucini da je neko tu Hoces li smeti da otvoris oci? Kada puno malih vatrenih lopti Proleti kroz tvoju sobu Hoces li osetiti toplotu Ili ces se uplasiti? Hoces li znati ko je to nocas bio I ko je ostavio na nocnom stocicu jabuku Onu istu zbog koje su Adam i Eva proterani iz raja Hoces li znati koja je to zmija nocas ostavila svoju kosuljicu Ispod tvog kreveta Elegantno iz nje izasavsi Bez trunke napora Ostavljajuci te da mislis da je sve bio samo san Cudan san Hoces li nocas spavati?

Jedno je razumeti reci A nesto sasvim drugo iskustvom razumeti Ono sto su drugi rekli Reci su jednostavne Svako ih moze razumeti Ali ono na sta one ukazuju Mogu razumeti samo oni koji su doziveli isto stanje svesti Iz kojeg su reci proistekle Koliko je samo reci Bez razumevanja Koliko je samo pozajmljenih lica Udaljenih od prvobitnog Onog koje je bilo pre rodjenja Onog lica koje ce nastaviti da postoji kada sve bude samo prah Lice koje se vidi u ogledalu nije pravo Ono ne razume Ono je pozajmljeno Menja se po potrebi Pravo prvobitno lice Je spiritualna sustina Najskrivenija istina I ono razume iskustvom Ne obazire se na reci Jer samo je tada uz sve reci ovoga sveta Moguca apsolutna tisina