Nista nije ucinjeno A da je okom bilo moguce videti Niko nije nigde Ni ovde ni tamo Mozda sve to i ne postoji Mozda je sve to samo iluzija Ipak u jednom se trenutku Moguceg nepostojanja Iz marka pojavio topao dlan I nezno pogurao uspavana znanja I sve je izgledalo kao da nije bilo I mozda i nije Ali to i nije vazno Tek taj kratki dodir Ako je bio izraz dobre volje i covekoljublja Zasluzuje nezan pogled Cvrst zagrljaj I najlepsi poljubac na svetu

Nismo niciji Ne pripadamo jedni drugima Ali neka nas to ne spreci Da uzivamo u postojanju U preplitanju misli I dodirivanju Oslobodjenom od potrebe Da jedni drugima pripadamo Volimo se slobodno Onako kako je priroda naumila U toj se ljubavi krecimo Bez straha da cemo biti osudjivani Uzdignimo se iznad svakodnevnog postojanja Jer postoji visi nivo zivota Gde je sve moguce

Nevesto prikrivana nesigurnost Uvek nadje put do povrsine Najcesce u potpuno drugom obliku Ali bicu akumuliranom iskustvom Uvek vidljiva u puno "sjaju" vekovima talozene bede Tuzna i nadasve bedna emocija Stvorena u umu sa metastazama od rodjenja Prebrza u pokusaju da istinu gurne u najudaljeniji cosak duse Trapava saplice se i posrce I glodje vlasnika do kostiju Nevesto sakrivena Uvek u pokusaju Da nedostatke uma prikrije Nesrecna je dusa cisto zlo U vecitoj groznicavoj potrebi Za popunjavanjem ogromnih Crnih Rupa u razvoju Lopov postaje Krade tudje uspone U nameri da se kacivsi za naprednog Izdigne sa dna ne koristeci sopstvenu opremu Ne zbog sebe Vec zbog privida koji moze da stvori bar na tren Zbog lazi koja se lako servira slepima Takva je dusa trgovac koji krisom ide iza hodocasnika U nameri da ukrade mrvice znanja I proda ih kao svoj proizvod Rado ide iza onih koji znaju kuda idu Jer svog puta nema A kada se zalihe obmana blize kraju Ponovo krece na put sa praznim torbama Nadajuci se da ce ih popuniti tudjim dusama Tako lopov postaje bleda senka Onoga ciji napredak pokusava da ukrade Nesposoban da proces nastavi sam Kada oseti da istina preti da prevaru obelodani Dusa nesrecnika se ponovo lepi za izvor U nameri da krade jos I nastavi da pravi privid Spolja blistav na trenutke Iznutra vecno ocajan Covek i njegov nedovrseni um

Tu sam.... Sedim u udobnoj fotelji sopstvene duse I cutim Volim te predahe kada se bice umiri Kada se nista ne pitam Kada me nista ne zanima Osim da mirujem Kada svet oko sebe gledam Naizgled praznim ocima I nicemu...bas se nicemu ne cudim U takvoj se tisini uvek radjaju reci Koje slice Povrsini mirnog mora Centar je tih A procesi se odvijaju nesmetano Zivot je tu a ja se za njega ne lepim Zajedno putujemo Svako u svom ritmu Odmor...predah Vrtim svoj zivot pred ocima Kao vernik brojanicu po rukama Kao zena dugacak niz raznobojnih perli I nista se ne pitam Samo cutim...i gledam slike

Rasiri metalna krila Crni Andjele U svetu u kom nema vremena Za oplakivanje sopstvenih sudbina Dozvoljena je tek jedna suza Napravi crveni presek I samo ce jednom pijane usne reci istinu Neka te vodi zelja Neka bude jaca od straha I hrabro nosi breme svojih krila Ulozi svu snagu u pokret Jer krila su za let Ma kako teska bila Rasiri krila Crni Andjele Njima dodirni vrhove svih planina Paraj nebo Pa u nebeske rane Stavi sav svoj jad Nebo ce se zatvoriti kao rana na kozi I tuga ce nestati Odrzavaj se u vazduhu Cak i kada udari vetra Prete da te utisnu u stene Znam..teska su ti krila Ali su jedina koja imas Pa zato leti Crni Andjele Umes ti to