U tasni velikoj svega Sto velika zenska tasna moze da primi u svoju utrobu Novcanik,sminka,kljucevi,maramice Cigarete,parfem,knjiga Obavezna sveska I crvena olovka Sminka jutrom nanesena Parfem takodje U tasni cekaju podne da ih obnovim Ali sveska i olovka nemaju termin Vaznije od svakog sadrzaja tasne Uvek na dohvat ruke Nisu reci sminka niti parfem Niti cigarete koje bezdusno sagorevam Trujuci sebe i okolinu Nisu ni karte za prevoz Koje krvnicki ponistavam u zagusljivom prevozu Reci su one misli koje izviru Ni sama ne znam odakle U obliku koji zabelezim na papir Naravno crvenom olovkom Brzo one nestaju..zamene ih nove impresije I onda ih se vise ne mogu setiti I zato moram odmah da ih utisnem u papir Dok naviru nezaustaviljivo i prete da nestanu Brzo pisem.....dok se ne potrose same od sebe Susret sa lepim ocima u prolazu Vadi svesku i olovku iz velike tasne Jer ako oci prodju Zamenice ih nesto drugo A steta je ne zabeleziti....toplo crno oko Ili strastveni pogled smejdeg oka Ili plavo oko sanjalice I ostavljene stare cipele na prozoru Iza kojeg nema nicega I one zahtevaju svoj trag na papiru Odmah..brzo dok ne nestanu Brzo dok ih ne zameni nesto drugo I pitam se ja kakva sam ja to zena Sa takvom velikom tasnom Velikom skoro kao postareva torba Kakva sam ja to zena koja pored izloga sa krpicama Promicem nezainteresovano A onda pri susretu sa cini se okamenjenim licem starca I bolesnim psom Osetim udar nadolazecih misli I stanem da pisem Ukopam se u mestu Da se prizor ne rasprsi U sta se to pretvaram Sa tom gomilom ispisanih listova I potrosenim olovkama? U sta se pretvaram sa tom sveskom Dok sedim u parku jutrom na vetru I pisem da misao ne nestane u korsnjama drveca Vetrom nosena? Ni za cim ne posezem tako brzo kao za olovkom Jer znam da nista tako brzo ne dodje I da jos brze ume da nestane.... Nista kao misao U sta se to pretvaram? Posle groznicavog ispisivanja reci Ostajem prazna I ne secam se...vec za dva minuta se ne secam o cemu pisah I ne znam kojim bih to imenom nazvala I kako to izgleda sa strane gledano Kada devet od deset zena popravlja sminku Pred svakim dostupnim ogledalom A ja na vetru pisem da mi ne pobegne misao I nestane u krosnjama drveca Vetrom nosena Ovog jutra na klupi u parku Pisem i kasnim na posao Zaustavljena u trenu mislima Sa sveskom na kolenima A onda kada posle nekog vremena U dnevnom ritualu u podne Potrazim karmin u tasni Pa pronadjem list ispisanog papira Zavucenog u cosak tasne Prepoznacu svoj rukopis Citacu i pitacu se ko to u meni zivi I kakvu moc ima da me zaustavi u trenu I pitacu se ponovo kojim bih to imenom nazvala I ko to u meni zivi?

Lose skrojeno odelo
Na misicima zategnutim
Vrhunskog krojaca delo
Ipak malo ukrivo
I malo puca po savovima
Kad telo se musko pokrene
Kad bi da u pokretu bude slobodno
Kada bi da odelo skine
A ne ide...i ne priznaje
Da telo je napeto
I onda puca...puca po savovima
U dzepu maramica dzentlmena
Spremna da ponudi utehu dami
Njom obrisan znoj
Dzentlmena koji se bori sa odelom svojim
Reklo bi se na prvi pogled
Savrseno sasivenim
Ipak malo ukrivo
Na zategnutim muskim misicima
Puca po savovima
Dzentlmen u nestajanju para odelo napetoscu
I bez njega i maramice
Ostaje nag
I po prvi put uistinu lep

Dlanovi u testu
Pramen kose preko nenasminkanog oka
Miris mandarina
U toploj muskoj kosulji
Telo zene u pokretu
Blago nagnuto iznad stola
Glatke koze i ugodnog mirisa
Kreira zadovoljstvo za culo ukusa
Na trenutke vidiljive meke linije grudi
Koje prate pokret celog tela
Reagujuci na dodir materijala
Musku kosulju cine neodoljivom
Ociscene visnje cekaju svoj red
Miris cimeta iza uha
Bedra koja mirisu na mleko
Izvijaju se prateci ritam stvaranja kreacije
Tek ponekad miris parfema neanesenog tog jutra
Gubi na snazi pred prirodnim mirisom zene
Koja mirise na toplo pecivo u rana jutra
Telo zagrejano od pokreta
I inace bledi obrazi sada blago crveni
Na usnama koje ispijaju kuvano vino....
Vinom natopljen secer

Nekada jedni kroz druge
Samo prodjemo
I ostavimo trag
Ponekad neznatan
Ponekad vazan
U drugima ostavimo svoje puteve
Kojima mozda nikada nece za nama poci
I kojima mi nikada mozda prema drugima necemo krenuti
Uzmemo i damo
Postojimo i ne
Nekada jedni kroz druge samo prodjemo
I ostavimo trag

Kaze ovako:
"Rano moja
rano ljuta
rani mene jos sto puta
pravari me(????) bol mi stvaraj(?????) al` me nikad ne ostavljaj!!!!!!!
I tako se to peva...i pati...i peva....i pati..i u tom se fazonu zivi...i ko bre pise ovako mazohisticke tekstove???? Ja ovo ne bi pevala iz principa ni za milion miliona neke jake valute.