Pssssssssssst
Na prstima tiho prodji
Kada glasno cutim
Ovde
I kada bih htela reci
Ja nemam cime
Psssssssssst
Na prstima tiho prodji
Ne remeti taj savrseni zvuk tisine
Ili zastani.... ali samo tiho
I slusaj sta tisina govori

Pogledaj mene nakaznu Sa crvenim cipelama oguljenim I roze carapama pocepanim Kariranom suknjom sa dzepovima izvrnutim Plavom senkom na ocima I ljubicastim karminom Pogledaj mene Sa kratkim noktima zelenim lakom namazanim I jeftinom otrcanom bundom od jambolije Tasnom od plasticnog crnog laka Pogledaj mene Sa ucebanom crnom kosom dugom I flasom rakije koja viri iz dzepa Sa novcanikom u kom cuvam jednu presovanu ruzu Koju dobih pre hiljadu godina Vise i na znam od koga Ali znam da mi znaci Pogledaj mene sa plasticnim ciklama mindjusama u usima I malim oziljkom na bradi Hey..pogledaj mi u pijane oci U njima je zivot Kojeg bi se svako postideo Ali zato sve znam Dusa mi na tufne Dok se pijana smejem naslonjena ledjima na trosan zid Pogledaj me dok prljavom maramicom brisem onaj prostacki karmin sa usana I isprati me pogledom kada na krivim stiklama odlazim Da bih se ponovo vratila Tamo gde nikada nisam bila Pogledaj me I mozda ti se ucini da imam lep osmeh I da takav osmeh ne pripada takvoj nakazi I ja cu ti pokloniti ciklama mindjusu I ako me upitas sta cu bez nje Ja cu ti reci: "Zbog toga ti ne brini...meni se inace jebe za sve" I zapamti osmeh Pa kad se posle nekog vremena sretnemo Na nekom mestu slucajno I ti prepoznas osmeh Dok u dzepu opipavas ciklama mindjusu Nazdravicu ti podignutom casom Da zena pored tebe ne vidi Dok na usima mojim blistaju dijamanti I dok budes uporedjivao crnu satensku haljinu Sa olinjalom bundom od jambolije Bicu ti predstavljena i pruzicu ti ruku Pogledacu te i reci: "Drago mi je...moje je ime Istina a prezima Laz" I u dlan cu ti utisnuti mindjusu sa dijamantima Pa kada me ponovo budes pitao kako cu bez nje Ja cu ti reci: "Ti zbog toga ne brini...meni se inace jebe za sve"

Planeta Zemllja spolja Zastrasujuca kao sam Djavo Male kise Strasne kao potop Puno ispisanih reci Nikada vise procitanih Razum na ivici Klizi Razum preko ivice Odlazi Dva uma u jednom bicu Jedan preplasen Drugi uspavan A sna nema Prazne a izbezumljene oci Gledaju izopacene slike Slikane strahom Slikane istinom i spoznajom Slikane strahovitim sudarom sa cinjenicnim stanjem I uzasima proslim U jednom mestu danima Propalo telo sedi A podeljeni um preuzima kontrolu Borba Nikad teza Izmedju dva uma u jednom bicu I u samom paklu vodjen rat Bez ratnika Nadljudskim naporima Odnesena pobeda I naposletku Ugasene vatre pakla

Pljuni na vodopade Nijagare I nista uciniti neces Vodopadi ce biti velicanstveni kao i pre Posvadjajmo se kao gluvonemi I ja cu se smejati Vredjaj me i ja cu se opet smejati Zato sto mogu da te ne pogledam Prosetajmo po vetrovitom danu I ti videces drvece kako se na vetru njise A ja videcu vetar..koji duva sa Sunca

Po mraku trazi I tumara zbunjeno Pridrzava se za oslonce Tek pod prstima prepoznaje oblike Saplice se i vrti u krug I da je ponovo na istom mestu sazna Onda kada pod prstima prepozna vec dodirnut oslonac A onda neka sila povede Odredjenim putem sa koga nema skretanja I saplicuci se na prepreke Sa izranjavanim cevanicama Stize se do stepenista Na kom ima malo..sasvim malo svetlosti I pocinje uspon... I to traje.... I cini se da kraja stepenistu nema.. I kada pomisao da je mozda bolje vratiti se Okrene glavu preko ramena Pogled posalje umu poruku Da svaki novi korak i uspon na sledeci stepenik Odvaljuje prethodni I on propada U mracni ponor Iz koga su krenuli Svaki covek..i svaka zena Ukoliko su imali srece da stignu do stepenista