Ako ste mislili da je 28. jun poznat samo kao Vidovdan, paganski praznik koji je kasnije hristijanizovan, onda ste u velikoj zabludi. Na svetskom nivou taj datum je mnogo poznatiji kao Gay Pride Day koji se obeležava kao uspomena na 28. jun 1970. godine kada su homoseksualci u SAD prvi put napravili ono što se danas kod nas kratko zove "Gay parada". Nekoliko godina nakon toga je ipak trebalo da prođe kako bi naučni krugovi počeli da preispituju svoje dogmatski uvrežene stavove glede homoseksualnosti i nije mnogo trebalo da argumenti i istraživanja pokažu da se homoseksualci glede psihičkog zdravlja ni najmanje ne razlikuju od ostatka populacije tj. da homoseksualnost sa sobom ne donosi nikakav psihički poremećaj već da se pomenuti poremećaji javljaju u istom procentu kao i kod hetero populacije. No, sa druge strane je primećeno da homoseksualci koji su "lečeni" od svoje seksualnosti ili oni koji su potiskivali svoju seksualnost u mnogo većem procentu psihički oboljevaju te se tako došlo do stava da je svako "lečenje" homoseksualnosti ne samo neuspešno već i ekstremno štetno i kontraproduktivno i da je podsticanje ljudi da ispolje svoju prisutnu homoseksualnost jedini put do psihičkog zdravlja. Kada na sve ovo dodamo moderno shvatanje same seksualnosti kao nečega što je odvojeno od prokreacije tj. razmnožavanja (razmnožavati se može i bez seksa a ogromna većina seksualnih odnosa se uopšte i ne obavlja zarad razmnožavanja već zarad uživanja) i kao nečega što je stvar dobrovoljnog pristanka odraslih osoba jasno je da jedini "argumenti" kontra normalnosti homoseksualnosti ostaju u crkvenim konzervativnim krugovima i uvreženim stereotipima i predrasudima sa kojima se ljudsko društvo, koje je po prirodi veoma inertno, na žalost jako teško bori.

Ovijeh dana se svi nešto bave predlogom budžeta Republike Srbije pa reko' ajde i ja da dam svoj doprinos. Sad ja naravno nisam dovoljno kompetentan da polemišem o tome da li je budžet manje ili više razvojan te da li će predviđeni deficit dovesti do inflacije ili neće već ću se skoncentrisati na jednu jedinu stvar - u ovom predlogu budžeta predviđeno je ČETIRI PUTA više para za vojsku i policiju nego za zdravstvo i obrazovanje. Kada svemu tome dodamo milijarde koje će biti bačene na raznorazne religijske sekte i izgradnje njihovih "hramova" (sa naglaskom na SPC i nove crkve koje niču kao pečurke posle kiše), sizifov posao oko Kosova, uspostavljanje burazerskih ekonomskih odnosa sa Srbima sa onu stranu Drine (o našemu trošku)... lako dolazimo do zaključka da je vladajućoj eliti ama baš sve prioritetnije od zdravlja i obrazovanja građana i građanki države koju predvode. Sve u skladu sa izjavom onog podlipljenog: "Ako ne umemo da radimo, umemo da se bijemo!"

Upravo se vratih sa koncerta britanskog benda Kaiser Chiefs održanog u Beogradskoj areni i osim što sam se posle ko zna koliko godina odlično proveo (momci su svirali kao da su na prepunom Vembliju) podosta sam razočaran činjenicom da je bilo svega 4 do 5 hiljada ljudi. Jasno je da Kaiser Chiefs (još uvek) nisu prva liga bendova (kao što su na primer Red Hot Chili Peppers) ali za Beograd i Srbiju ova cifra je užasno mala pogotovo kada se uporedi sa brojem prisutnih na koncertima raznoraznih srpskih naricaljki i radodajki. Tek kada na koncert non-top inostranog benda u Beogradu dođe više ljudi nego na koncert neke Ciki, Blejke ili Proje znaću da smo počeli da izlazimo iz anti-kulturnih g*vana u koja su nas uvaljale vajne srpske patriote.

Da postojeća Evropska unija nije ultimativni okvir za napredak ljudskog društva svakog dana sve više pokazuje Poljska koja sebi dozvoljava da se ponaša u najgorem maniru Hitlerove Nemačke. Poslednje što su institucije ove klerikalističke države uradile je da su počele da prave spiskove homoseksualaca pod bednim izgovorom da to rade kako bi "omogućili lečenje onima koji se kolebaju". I umesto da ih neko iz EU klepi po ušima i našutira u guzicu i objasni im da je homoseksualnost normalan seksualni identitet i da se kao takav ne leči jer nema potrebe da se leči nešto što je zdravo to što Poljska radi se u EU izgleda smatra "unutrašnjim suverenim pitanjem Poljske". Jaki konzervativni lideri EU se zalažu da se takvo stanje održi kako bi i dalje mogli da izigravaju inkviziciju u svojim prćijama i ako se na tom polju ništa ne izmeni bojim se da će Srbiji ulazak u EU malo značiti jer će domaći (klero)fašisti i dalje imati odrešene ruke da nameću svoje bolesne ideološke vrednosti baš kao što to danas rade u Poljskoj.

Danas je ćorkiran Vlastimir Đorđević, jedan od preostalih 5 begunaca od pravde koje potražuje Tribunal u Hagu. Nakon Zdravka Tolimira, monstruma koji je učestvovao u sprovođenju srebreničkog genocida, jedan od kreatora masovnog etničkog čišćenja Albanaca sa Kosova je zaglavio tamo gde je trebalo da se nađe odavno. Izgleda da je nova Vlada Republike Srbije istinski rešila da se otarasi zaostalog balasta u vidu haških kukavičkih begunaca ali i Kosova jer je novim predlogom rezolucije Rusija (a samim tim i vladajuća koalicija u Srbiji) dobila izlaznu varijantu koju neće moći da odbije - još 120 dana za pregovore i kada se nakon toga ne postigne nikakav pomak (jer je dalji suštinski pomak jednostavno nemoguć - moguće je jedino izboriti bolje uslove za Srbe na nezavisnom Kosovu) rezolucija kojom će Kosovo dobiti nezavisnost će glat proći u Savetu bezbednosti UN. Do kraja godine u Srbiji će konačno na dnevni red doći one prave političke teme - evropske integracije, ekonomski napredak, socijalna sigurnost i sve ono od čega zavisi život običnog građana i obične građanke Republike Srbije, naravno bez Kosova kojem želim svu sreću i dalji napredak u istom smeru u kome ćemo i mi krenuti.