Ako ste ikada stopirali mogli ste da primetite mnogo zanimljivih stvari. Recimo činjenicu da vas primete samo oni vozači koji ili skreću na sledećoj raskrsnici (pa vas stoga ne mogu povesti) ili oni kojima su kola pretprana pa, eto, povezli bi vas ali viša sila... Oni koji su sami u kolima i koji idu u vašem pravcu kada naiđu na vas sa podignutim palcem gotovo uvek primete nešto zanimljivo sa leve strane puta ili se baš u tom momentu sete da potraže nešto po kolima, ili po svim pravilima ne skidaju pogled sa puta pa vas i oni ostave u nadi da će se neko ipak kad-tad smilovati i povesti vas. Čak i ako ne uhvatite stop već se uvalite u neki gradski, prigradski ili međugradski autobus koji tuda prolazi stopiranje ipak zna da bude veoma korisno. Jer - ništa vas ne može izdići na toliki nivo zena kao momenat kada neki od gore pomenutih vozača prođu a vi se sa smeškom suzdržite da čak i pomislite sve one ogavne psovke po kojima je srpski jezik verovatno najbogatiji jezik na svetu.

Nove generacije mobilnih telefona su donele pregršt novih funkcija a jedna od najzanimljivijih je svakako mogućnost da se za melodiju kojom će telefon zvoniti postavi ama baš sve što nekome padne na pamet. Izabere se melodija ili zvuk, konvertuje se u mp3, prebaci na mobitel i to je to. U tu svrhu sa mog mobilnog već mesecima odzvanja pesma "Buccaneers Inn" finskog benda Battlelore (na fotki). Fan video za tu pesmu može se isčačkati na Youtube-u (http://youtube.com/watch?v=Fgcw0I1pvIs). Pesma je, kao i većina Battlelore pesama inspirisana delima J.R.R. Tolkina. Kada mi pak stigne poruka telefon me uveseljava sa uvodnom melodijom internet-crtića "Happy Tree Friends" koji se nikako ne bi mogao opisati rečima - jednostavno ih morate videti... (http://youtube.com/watch?v=PCwK4H6lF5s)

Prateći reakcije na najnovije drsko i bezobrazno ponašanje srbijanske vlade glede ukidanja PDV-a na bebi opremu naleteo sam na jedan zanimljiv citat: "Mnoge majke koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim jedincima u ovim ratnim sukobima, proklinjući zato često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže i sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha." Ovaj citat je deo božićne poslanice SPC iz 1995. godine i ako bar za trenutak i zanemarimo činjenicu da se SPC nije setila da prokune one koji su počeli ratove u kojima su nevini ljudi gubili živote (a sa kojima su družbovali i rujna vina pili) ostaje frapantna činjenica da za crkvu ne postoje pojedinci, individue sa svim svojim karakteristikama i osobenostima, već isključivo broj. Pa kada pogine jedan ili dvoje onda i nije toliko strašno ako su tu treći, četvrti, peti... A ako nisu tu onda gori u paklu jer si nakotila samo jedno. Stoka bezrepa.

Ovih dana se pitam koliki treba biti idiot pa pomisliti da će ukidanje PDV-a na bebi opremu doprineti povećanju nataliteta? Kako to zamišlja mali Perica: "Draga, ukinuli PDV na flašice i pelene, hajde da pravimo decu!". E pa izgleda da tih Perica u Srbiji ima dosta i da su svi na nekim vodećim položajima jer je upravo pod ovom imbecilnom argumentacijom na predlog samo jednog građanina - Gojka Stojčevića (a koji obitava na mestu poglavara najveće religijske grupacije u Srbiji), Vlada Republike Srbije rešila da ukine taj PDV iako je prethodno odbacila istu tu inicijativu koju je za samo 20-ak časova potpisalo preko 40.000 "običnih" građana i građanki Srbije pod drugačijom i nadasve razumnom argumentacijom: kako bi se oni koji su već odlučili da imaju decu makar malo finansijski rasteretili. U državi Srbiji ni kvantitet ni kvalitet ne igraju nikakvu ulogu već smo ostavljeni na milost i nemilost vladajućoj političkoj eliti na koju može da utiče jedino sektaška religiozna klika sa svojim trinaestovekovnim pogledima na svet. Amin.

Danas objavljeno CESID-ovo istraživanje koje je, između ostalog, otkrilo da 12% građana i građanki Srbije koji bi u rat za Kosovo dolaze uglavnom iz reda penzionera i domaćica, me je podsetilo na razgovor sa jednom "brižnom" spremačicom iz institucije gde služih civilno. Naime tada me je dotična podrugljivim tonom prekorila što nisam otišao u vojsku kao "pravi" muškarci već tu "guram babe" na šta sam je priupitao da li ona ima sina i da li je on služio vojsku. Kada je ponosno rekla da ima i da jeste služio priupitah je da li bi bila tako srećna i puna sebe da joj je sin poginuo u nekom od besmislenih ratova na šta naravno nije imala odgovor već je besno odfrktala od mene. Lako je tuđim qrtzem gloginje mlatiti pa tako ni brižni penzioneri i ponosne domaćice nemaju ništa protiv da neko drugi ratuje za "njihovo" Kosovo dok oni uz kaficu sa komšinicom ili u šah klubu bistre politiku. Kada počnu da stižu kovčezi tada je već kasno a nekima u Srbiji ne dolazi iz dupeta u glavu ni nakon četiri rata i četiri ture kovčega. Glupost je neuništiva.