Izašao je da primi zlatnu medalju sa majicom na kojoj je pisalo "Kosovo je Srbija". Zbog toga su ga suspendovali sa Evropskog prvenstva i onemogućili da osvoji još neku medalju. Jasno je da je ovo velika tragedija za Milorada Čavića i sigurno je da to ne bi uradio da je znao da će se ovo desiti. U Srbiji međutim postupak kojim je, nehotice doduše, Čavić sam sebi pucao u nogu proglašen je herojskim gestom i Čavić je zbog toga postao nacionalni junak i uzor sveg poštenog Srblja na planeti zemaljskoj. Poruka je jasna - svaki pravi Srbin i patriota će za Srbiju u inat ostatku sveta ako treba i svoj qratz odseći na panju. I šta posle, pitate se? Ništa, pričaćemo unucima kako smo im se nayebali mayke mayčine... Bez qrtza doduše, ali ipak... Šta mož' Srbin od tog' više da poželi?

Ako zanemarimo činjenicu (a na žalost moramo) da je vladu morao da obori sam Koštunica pošto su partije koje čine većinu u istoj očigledno bile rešene da je brane do poslednjeg upravnog odbora i skoncentrišemo se na ono šta nas čeka videćemo da slika baš i nije ružičasta... Naime, budući da aktuelni predsednik Srbije nije uspeo da materijalizuje pobedu i uspostavi je kao referendumsko izjašnjavanje za Evropu u maju ćemo kroz izbore najverovatnije imati ponovno izjašnjavanje oko istog pitanja. Ništa čudno u zemlji u kojoj se donose iste rezolucije po četiri, šest, devet... puta ali ovo, za razliku od besmislenih rezolucija, može ostaviti dubokog traga na našu budućnost. Pošto su radikali legitimisani prvenstveno od samih perjanica tzv. pro-evropskog bloka (DS i G17+) niko više i ne komentariše bliskost DSS i SRS niti zbog toga imidž DSS-a ispašta. Ukoliko DSS pređe cenzus na izborima gotovo je izvesno da će sa radikalima imati većinu i niko neće imati ni promil šanse da ih spreči da završe posao koji je počeo Milošević jer će oni, za razliku od Tadića, znati da materijalizuju rezultate izbora. Sa druge strane, ako DSS ne pređe cenzus (zbog jake polarizacije usled referendumske atmosfere), neće ni ostali koji budu išli samostalno tako da će radikali sami zajahati. Jedino rešenje bi bio široki pro-evropski front koji bi eventualno potukao radikale ali prisustvo LDP-a u istom bi bilo odlično oružje za "branitelje Kosova" (budući da u većem delu javnosti LDP ima oreol izdajnika) i to bi moglo uticati na krajnji rezultat. U svakom slučaju ne treba se prepuštati defetizmu već se treba dobro spremiti za obračun sa nacionalistima. Jer - ako sada izgube veoma je moguće da će to biti njihov konačni poraz.

Jasno je da ono poselo sa razbijanjem grada sinoć nije imalo nikakve veze sa Kosovom. Ne. Ono je bila čista manipulacija i zloupotreba osećanja ogorčenosti koje građani Srbije imaju spram dešavanja sa Kosovom kako bi se Koštuničina guzica još više zalepila za fotelju i kako bi se još više oprala Miloševićevsko-radikalska politika devedesetih. Zato sve pohvale Demokratskoj stranci koja po prvi put u proteklih par godina nije učestvovala u tome. Međutim neko ne zaslužuje pohvale a to je proslavljeni teniser Novak Đoković koji je tokom prošlih predsedničkih izbora pod izgovorom "ne želim da budem izmanipulisan od političara" izbegao da se stavi na stranu evropske Srbije a sada je dozvolio onoj drugoj, mračnoj Srbiji da ga navuče kao mlad-majmuna i iskoristi za svoje podmukle interese. Novače, šta ti je to trebalo?

Noćas je u Oksfordu preminuo Desimir Tošić. Bio je član Demokratske stranke još od 1938. a poslednja funkcija mu je bila član Političkog saveta DS. Tokom života je svašta preživeo, i nacistički logor i komunističku Jugoslaviju iz koje je emigrirao i živeo što u Francuskoj, što u Engleskoj gde je pomagao i političku emigraciju ali i komunističke disidente čije je tekstove objavljivao u časopisu "Naša reč". U Beograd se vratio 1990. godine gde je učestvovao u obnavljanju Demokratske stranke i borbi protiv Miloševićevog i Šešeljevog zla. Na žalost u momentu kada je preminuo to zlo sinoćnim prekidom izložbe albanskih umetnika sa Kosova i jutrošnjim napadom na Merkator ponovo vaskrsava u najeksplicitnijem obliku. Počivaj u miru gospodine Tošiću, ono što si uradio će ostati da živi sa nama koji ćemo nastaviti da se borimo za ono za šta si se ti borio celog svog života.

"Ko zna šta li piše u tom zločinačkom dokumentu koji nam EU podvaljuje?" zapitaće se svaki vrsni patriota zabrinut visokim intenzitetom brižljivosti koji ovih dana ispoljavaju "narodnjaci" spram opstanka Kosova u okviru Srbije. Ništa o Kosovu, naravno, što se da i proveriti jer su mediji objavili ceo tekst ponuđenog sporazuma. "Ali ako to potpišemo indirektno ćemo priznati nezavisno Kosovo?" nastavlja dični patriota podstaknut narodnjačkom "argumentacijom" međutim ima tu jedna začkoljica koja kaže da je nezavisno Kosovo na taj način indirektno prvi priznao upravo Vojislav Koštunica potpisujući sporazum CEFTA u kome se Kosovo tretira odvojeno od Srbije. "Pa čemu onda sad sva ova halabuka?" skrušeno će na kraju patriota. Suština svega je da su narodnjačke gnjide "doterale cara do duvara" i par meseci pre neizbežne agonije pred političku smrt pokušavaju spasiti ono što se spasiti može. Prošli put im je Boris Tadić pružio ruku i spasao im guzicu dajući podršku za skaradan i lopovski Ustav. Borise, preko 2,2 miliona ljudi ti je u nedelju poručilo da ove gmazove više ne smeš da trpiš i zato očekujemo da gamad bude zgažena što pre.