Na današnji dan pre tačno deset godina u Beogradskoj ulici u Beogradu prekinut je trinaestogodišnji život Dušana Jovanovića. Dušana su, samo zato što je Rom, ubili oni za koje svi srpski nacionalisti redom tvrde da u Srbiji - ne postoje ili da su toliko marginalni da na njih ne treba obraćati pažnju već da su mnogo veći problem ovi "anti" što bi da ih progone i "nalupaju letvama". U Srbiji postoji još najmanje jedna žrtva srpskih nacista, glumac Dragan Maksimović, koji je ubijen 2001. na Zelenom vencu jer se nacistima "učinilo da je Rom". Londonski muzej nauke je nedavno otkazao gostoprimstvo Džejmsu Votsonu, dobitniku Nobelove nagrade za medicinu, zato što je dotični između ostalog "dokazivao" i da su crnci manje inteligentni od belaca i to na sva usta "promovisao". Tako se to radi u civilizovanom svetu. U divljačkom se pak na krst razapinje jedan Nenad Čanak zato što se "usudio" da izađe na ulicu i da, kao i Londonski muzej nauke, spreči naciste da šire svoje zlo. Svako ko je ovih dana zbog toga u negativnom kontekstu uzeo Nenada u usta je direktno stao na stranu ubica malog Dušana pa makar se danas i dovukao na otkrivanje spomen ploče kao što su to i uradile dve dSS spodobe. Još smo mi daleko od civilizacije.

Svi su se raspisali o ovome pa da napišem i ja koju. Popularni britanski rok bend Radiohead je nedavno izbacio svoj novi album "In Rainbows" na način koji bi mogao da napravi revoluciju u muzičkoj industriji. Naime, jedini način da se dođe do ovog albuma je preko interneta. Oni su raskinuli ugovor sa svojom muzičkom kompanijom i, slobodni od njihovih stega, napravili sajt sa koga se album može nabaviti u dva formata. Jedan je narudžbina Boxset-a koji se sastoji od dva diska, dva vinila (ploče) i još par džidža-bidža za cenu od 40 funti a drugi je obični download pesama u mp3 formatu za onu cenu, i tu je revolucija, koju sam odredi onaj ko skida. Čist socijalizam ako mene pitate! Podaci kažu da je album prvog dana skinut milion i dvesta hiljada puta, pa ako i uzmemo da je njih pola skinulo album za 0 funti (i to je naravno moguće) zarada im je i više nego milionska i što je najbitnije od toga ne ide ni peni krvopijama iz muzičkih industrija. Još uvek je teško predvideti kakav će efekat ovo imati ali ja svesrdno navijam za ovaj koncept koji će doneti više slobode ali i prebaciti težište na koncerte od kojih će bendovi prioritetno zarađivati budući da se ne može očekivati da je baš svaki bend kao Radiohead i da će imati milion i kusur hiljada daunloada za samo jedan dan. A to sa koncertima nam opet ide u prilog jer ćemo češće gledati omiljene bendove. Viva la Revolución!

Za svakog ko misli da je prašina koja se digla oko neonacističkog skupa u Novom Sadu preterana najmanje se može reći da je u velikoj zabludi. I to ne zbog toga što je sama neonacistička pretnja toliko ozbiljna da je osim izbora za utisak nedelje neophodno i da (minimum) ceo jedan skupštinski dan prođe u debatama oko njega, već zbog toga što iza ovoga stoje mnogo krupnije i značajnije stvari. Naime, budući da je imidž političkih partija ne samo kod nas već i u civilizovanom svetu dovoljno odbojan, dosadan i nezanimljiv za ogromnu većinu tinejdžera, veliki broj politički zainteresovane omladine se stoga pronalazi u ekstremnim pokretima koji im nude upravo ono što neće naći u partijama - uzbuđenje, adrenalin i zabavu i to politički obojenu. Budući da im je u tim godinama ta forma bitnija od suštine svi ti koji zbog temperamenta zaglave u desničarskoj ekstremnoj organizaciji biće izgubljeni na desnoj strani političkog spektra celog svog života. Zato je, osim direktne borbe protiv ovakvih desničarskih organizacija, neophodno ponuditi i alternativu - uzbudljivi, interesantni i napunjen akcijom levičarski pokret, recimo na tekovinama anti-fašizma, koji će doprineti tome da mladi ljudi vođeni željom za uzbuđenjima dođu na pravu stranu i jednog dana možda postanu i ono što je postao mladi nemački revolucionar Joška Fišer. To što je sada javno promovisan jedan takav pokret u Novom Sadu (Anti-fašistička akcija) možda je i najveći dobitak za srpsko društvo. Mnogo veći od svakako neophodnog suprotstavljanja neonacistima i ostalim fašistima koje desničarske partije isto ovako vide kao svoj rezervoar kadrova za budućnost (kao i do sada uostalom - Andreja Mladenović, portparol DSS-a, jedan je od osnivača Obraza). Zato ih toliko i štede i verbalno dotiču taman toliko koliko moraju. I ni milimetar više. Smrt fašizmu! Neće proći!

Da ste ponosna majka još ponosnijeg sina koji će najponosnije služiti vojsku (i neće ići u civilnu za sekaperse) šta bi vas ovih dana u Srbiji zabrinulo? Da li bi to bila možda najava rata za Kosmet i Metohiju koja stiže iz sve više i više poremećenih mozgova iz vladajućih partija u Srbiji? Ne, nikako! Ono što, ako je sudeći po rečima Potpredsednice Nove Srbije, uznemirava majke ovih dana je izjava Načelnika generalštaba vojske Srbije Zdravka Ponoša kako će vojska uprkos anti-NATO kampanji nastaviti tesnu saradnju i proces atlantskih integracija koje je započela. Uplašene majke, koje nikako ne žele da im sinovi ginu u Avganistanu i Iraku već isključivo na Kosovu, su toliko usijale telefone u stranci dežurnog divljaka Velimira Ilića (mislim, a koga će drugog da zovu ako ne njega, nadasve i nadaleko poznatog pacifistu, antimilitaristu i pobornika zabrane pucanja na slavljima i veseljima) da su ovi tome morali da posvete posebnu pažnju na konferenciji za štampu oduzevši tako sebi dragoceno vreme raskrinkavanja B92 preko objavljivanja inače svima dostupnog ugovora o zakupu zgrade na Novom Beogradu i Čankove LSV preko iskopavanja Miloševićeve separatističke etikete iz naftalina. Gre'ota što dvorskih budala više nema jer Aca the NjKV ne bi morao daleko da traži.

Pre par nedelja Teofil Pančić je u svojoj kolumni u Vremenu sasvim opravdano pljucnuo po krajnje levim elementima društva koji u svom levičarenju ponekad dolaze na iste pozicije kao i ekstremna desnica. NATO je na primer jedna od tema oko koje će se složiti ekstremi sa oba pola. Sad, naravno da suštinski levičarska argumentacija i te kako ima smisla dok je desničarska somnabulna ali na kraju rezultat je identičan i u društvu prevladava ona argumentacija koja je kvantitativnija a to je u ovom slučaju desničarska anti-zapadnjačka, feudalno-nacionalistička i klero-fašistička politika. U prevodu krajnja levica odrađuje posao za desnicu. Ja sebe smatram veoma levo orijentisanim ali isto tako smatram da je izjašnjavanje za ili protiv NATO-a sasvim besmisleno budući da je NATO integracija samo (jedna od mogućih) posledica činjenice da postoji nešto što se zove Vojska Republike Srbije. Ja kao anti-militarista smatram da vojsku treba u potpunosti ukinuti i tu se priča završava. Šta će vojska raditi dok postoji, da li će ići u NATO ili u savez sa Rusijom i Belorusijom je potpuno irelevantno i mislim da uopšte ne bi trebalo da bude predmet trošenja energije ljudi koji sebe smatraju levičarima. Utrošimo je na to da što manje ljudi ode u tu vojsku, da se što manje para iz budžeta uzalud na nju baci i na što veću demilitarizaciju celog društva. A NATO ko yebe!