Razne su emocije koje mogu da vas preplave u momentu kada čujete da su islamski ekstremisti izvršili po ko zna koji atentat na Benazir Buto i da su ovaj put na žalost konačno i uspeli u svojoj nameri. Jedna od tih emocija može biti i olakšanje u smislu da kažemo "ma, imam sreće što ne živim u takvoj državi..." Da li je to zaista tako? Iako je jasno da takvih fanatika koji će žrtvovati i svoj život za ispunjenje ludačkog cilja vođa svoje religijske grupe u Srbiji nema to ne znači i da nema ludaka koji bi ubili ili "bar" prebili nekoga ko je stavljen na nišan. Pa videli smo Aranđelovac pre tri nedelje, a već godinama na lidera jedne opozicione partije se sprovodi medijski linč tako da se javnost anestezira u reakciji ako do tog linča stvarno i dođe. I da. Zar nam ne ubiše premijera pre samo četiri ipo godine? Mislite o tome...

Nismo morali mnogo da čekamo pa da vidimo da ponašanje Dragana Jovanovića, aktuelnog predsednika opštine Topola, koji je sa svojim divljacima prekinuo promociju Peščanika u Aranđelovcu nije samo jedan incident i nadasve izuzetak. Ne, ono se savršeno uklapa u matricu nekog ko je vođen (srpskim) fašističkim i nacističkim idejama. Dotični je naime na sajtu opštine Topola odgovarajući "zabrinutim" građanima (koji nisu ništa bolji od njega) napomenuo kako će novo romsko naselje u Topoli biti opasano žicom kako ne bi dolazili u kontakt sa superiornom srpskom rasom. Baš elegantno rešenje kojeg se beogradske vlasti nisu setile kada su pre koju godinu protestovali pripadnici iste te superiorne srpske nadrase u blokovima na Novom Beogradu iz istih tih razloga... Šteta po našeg predsednika opštine Topola što se toga ipak nije prvi setio - pretekoše ga Hitler, Gebels, Himler, Ajhman i drugari pre nekih 70-ak godina.

Par dana pre istorijskih septembarskih izbora 2000. godine na kojima je srušen nacional-socijalistički diktator i zločinac održan je aktivistički koncert kod Nebojša kule, podno Kalemegdana, na kome je nastupilo mnogo bendova u nameri da prenesu još malo energije mladima i tako ih motivišu da u nedelju olovkom i papirom pobedimo nasilje i smrt. Svaki bend je svirao 4-5 pesama i pozitivna tenzija je postepeno rasla sve dok na scenu nisu izašli Eyesburn, odsvirali pet pesama i završili svoj nastup bez da su odsvirali obradu pesme "Šejn" od Haustora. U tom momentu atmosfera se gotovo ugasila i mnogi su bili razočarani uključujući i mene. Međutim, ni minut nije prošao a Eyesburn su se vratili na scenu. Kojot, basista i pevač, dohvatio je mikrofon i rekao: "Nadamo se da je ovo poslednji put da ćemo ovu pesmu morati da sviramo na našim koncertima". I onda je krenulo ludilo. Više od 10 hiljada ljudi je skakalo i vrištalo "Izađi i bori se!" i taj momenat me je napunio energijom dovoljnom da izdržim sve ono što se kasnije dešavalo do 5. oktobra. Na žalost, slušajući vesti o tome da je gomila divljaka prošlog vikenda u Aranđelovcu pretnjama sprečila promociju radio emisije "Peščanik" mislim da se Kojot (a i svi mi) na žalost preračunao i da će pesmu morati da vrate u svoj koncertni repertoar budući da zlo ponovo pretenduje da zauzme pozicije sa kojih je sejalo smrt i nasilje u poslednjoj deceniji prošlog veka.

Upitate li prosečnog stanovnika ove države kako mu je i kako živi, dobićete izrazito negativan odgovor uz bujicu psovki po svemu, od političara na svim nivoima, preko bogataša koji mu dižu cene i gazde koji ga za malu platu tera da radi 10 sati dnevno 7 dana u nedelji, pa sve do komšiluka koji bi da mu "crkne krava". Ukoliko pak pokušate celu tu njegovu situaciju pomnoženu nekoliko miliona puta da uobličite na državnom i nacionalnom nivou i pride razumljivo izvučete izrazito negativni zaključak koji će uz sebe imati etiketu koja počinje na "srp..." u najboljem slučaju dobićete verbalno po nosu uz prekor da se ni u kom slučaju ne sme tako govoriti o svojoj zemlji, svom (nebeskom) narodu, da je ovde super, da svi vole da dođu u Srbiju, da se truba iz Guče čuje širom sveta, da su naši ljudi najpametniji i najobrazovaniji, da na zapadu možda imaju bogatstvo ali nemaju dušu kao mi... Pitam se samo, ko je ovde lud?

Čitam u novinama pre neki dan kako se teniser Novak Đoković naljutio na jednog srbijanskog poslanika koji ga je kritikovao zbog "troprstašenja" prilikom proslave pobede na Dejvis kup meču u Beogradu pre mesec-dva. Kaže Nole da uvek prvo igra za sebe pa onda i za narod i državu iz koje dolazi. Ja ga neću kritikovati, što se mene tiče može da radi šta god hoće (ko sam ja da mu bilo šta branim) i kada god bude igrao za sebe i samo za sebe uvek će imati moju podršku i sa zadovoljstvom ću navijati za njega. Ali kada god bude podgrevao nacionalističku euforiju svojim "igrama za narod" i dizanjem tri prsta okrenuću glavu na drugu stranu i navijati za one koji će igrati za sebe i koji će tako slati poruku da uspeh zavisi samo od individue - volje, želje i napornog rada a ne od plemena iz koga se dolazi. I iz koga se beži glavom bez obzira.