Skupstina kokosaka odlucila je da vise nece slusati moje tuzne ljubavne price dok god „ne promenim stolicu koja me zulja“. Kazu mi da je glupo da se zalim, a da ne pokusavam to da promenim. Ideja je da probam nesto novo, da probam drugu stolicu, pa ako otkrijem da je ta bolja, c’est la vie, a ako ne, tim bolje. Lako je njima da kazu. Izasli smo prosli vikend moje koke i ja sa par drugara koje bukvalno znamo od pelena. To je ekipa za pijancenje, koja se redovno okuplja cim se otvori neki klub, ekipa sa kojom sam stalno izlazila sve dok se nisam skoro pa udala. Postepeno su se ti izlasci proredili, jer je moj dragi vise voleo veceru i pijancenje po restoranima, koje se zavrsava najkasnije do 1, pa onda lepo kuci, tako mu je najsladje. Meni je to bilo dosadno, ali postepeno sam se navikla, tj. odvikla od ove paklene ekipe. Podsecanje na stara dobra vremena i fazon muvanja, pijancenja, ludovanja mi je toliko prijao to vece, da je pojam o granici alkohola nestao i pakao je usledio. Moja luda Cici je upoznala nekog lika sasvim slucajno na NBG pre par nedelja. Taj isti dan kada ga je upoznala trebalo je da se vidi samnom, koja sam je cekala pola sata dok se ona raspravljala na raskrsnici gde je imala sudar. Lik o kome pricamo joj se nasao u nevolji i pripomogao kada je taj neki treci hteo da zbrise i kasnije ga je dovela na kafu da mu se oduzi. Moja fascinacija njegovim belim zubima je bila nerealna: buljila sam coveku u usta sat vremena. Zuboje, kako smo ga prozvale, mi se taj put ucinio lepim, pametnim, uspesnim i pomalo napucanim, ali vrlo finim. Cici mu je pustila SMS da nam se pridruzi to vece. Dok smo se mi tako trovali nekim sarenim shot-ovima, oko 12 je u klub usla horda muskaraca, kao sa reklame za Cavalli... znate onaj fazon, ludi smo, mladi smo, lepi smo. Vodja horde, Zuboje, prilazi nasem stolu i pozdravlja se prvo sa Cici, pa samnom. Ja kao nezrela tinejdzerka, fascinirana koliko Zuboje dobro izgleda veceras, lupetam neke gluposti i molim boga da se on sto pre napije da ne mora da me slusa. Cici daje znak da se bacim u akciju, stoji iza njega i pravi face, ja pokusavam da je izbrisem iz slikekoju trenutno vidim, ali konstatacija da moja najbolja drugarica, kojoj je skoro pa 25, pravi decije face i simulira akciju vlaznog poljupca sa svojom rukom me baca u histerican smeh. Zuboje se okrece, ona se pravi luda, okrene se i ode. Zuboje postaje navalentan, ja se neckam, ovo malo razuma sto imam mi govori da ne radim to. Gledam na telefon, moj dragi mi nije odgovorio na poruku. Zenska logika. Pijana zenska logika: e, ti ces mene da zaj#%^$, a ovakav macan se mota oko mene. Sto bi klinke rekle „malo smo se mazili, nije bilo nista“. E tako i ja. Ali bilo je dovoljno da me osecaj krivice u svakom slucaju namuci. Sutradan pricam sa kokoskama, one ocekuju fascinantnu pricu, a ja im pricam pubertetsku. Njihovo razocarenje mi lupa samar realnosti: nista nisam postigla, samo sam napravila jos vecu glupost. Zakljucujemo da to sto ja moram sebi da dokazem ne moze da se dokaze jednim petingom, pa ni seksom za jedno vece, vec ozbiljnom vezom. Ima li neki momak koji bi se prijavio na jedno godinu dana ozbiljne veze, cisto da vidim da li je bolji ili gori od mog dragog? Da znam da li su svi isti ili sam ja jos i dobro prosla...

Stojim juce u redu u svojoj „omiljenoj“ banci (lopovi!) i ispred mene stoji devojka sa malom devojcicom. Lose stojim sa procenom decjih godina, ali recimo da ih klinka ima 2 do 3. Mamica je sva napirlitana, cita neke trash novine, a detence se mota oko nje. U jednom trenutku dete kine i izbaci gomilu slina na jaknu, fensi mama sva frapirana brzo kopa po tasni da nadje maramice. Vidim ja da od toga nema vajde i vadim svoje i dajem joj, ona uzima, zahvljuje se i brise dete. “Kazi teti hvala!”. Dete onako pogleda odozdo i promula to kroz nos. TETI? Kakvoj teti? Od kad sam ja postala teta? Setim se sebe kad sam bila mala i kada me je keva isto tako terala da se zahvaljujem „tetama“. One su uglavnom bile matore kvocke sa upelencenim pundjama i gomilom sminke, te sam ih se mahom plasila. Gledam ono dete, razmisljam da li i ono mene tako sada vidi. Gledam njenu majku koja je starija od mene, ali ja sam idalje teta bre! Do juce sam bila seka, danas sam teta! UA! Mrzim nepreciznost srpskog jezika! Da se to desilo usred Londona, verovatno bih bila Lady, pa ne bih imala razlog da preispitujem koliko to imas godina kada pocinju da ti govore da si teta, pa pocnes da razmisljas i da zivis 100 godina, vec si na cetvrtini! Brrr! Motam nesto po glavi i setim se kad sa imala 6 godina, a moja dalja rodjaka isto koliko je meni danas-24, kako je ona meni bila pojam lepote. Znam da kad me pitaju ko je najlepsi na svetu, moj odgovor je uvek bio ona. Imala je uvek nalakirane nokte i setkala se u stiklama koje sam joj maznjavala i unistavala jer sam trcala po dvoristu u njima.Cekaj, stani, pa ja sam postala ona. Gledam svoje nokte, da oni su tu malo nadogradjeni, ali ne moze svako da ima priodno savrsene nokte. Na nogama stikle. Aaaaaaaaaaa, ja sam postala ona! Cekaj stani opet, pa i ove devojke oko mene su u principu iste takve, nije tu nista lose. Stani, a da li su ove devojke oko mene ovom detetu tete? Znam samo da moja rodjaka meni nikada nije bila scary u istom smislu kao i tete po ulici, nista mi nije jasno. Pokusavam da smislim nacin kako da proverim da li je ova riba to mahinalno rekla ili sam ja stvarno postala teta! Pada mi na pamet da otmem nekom detetu sladoled iz ruke, pa da onda fensi keva kaze “Pitaj tetu/seku da ti vrati”, ali plasim se da to nije dobra ideja. Imate li vi neku drugu? Nemojte samo da mi kazete „Zar je bitno da li si teta ili seka, vazno je kako se osecas“ bla bla. Da, bitno je! Bitno je da li me deca dozivljavaju kao matoru frajlu ili nekog njima bliskom, jer to sto deca misle i kako to deca vide, verujte mi, tako je!

“Gde si mala? Kako si ti meni?”, zove me moj sada vec zvanicno bivsi decko. Culi smo se par puta, cak jednom i videli na vecernjem pokusaju hladnokrvnog feedbacka aktuelnosti iz zivota. Posle toga sam ocekivala da cu nesto prelomiti, nauciti, shvatiti, ali nista. „Hoces samnmom na rucak sutra?“ Prihvatila sam i pao je dogovor da dolazi po mene u 3. Ja torocem u kolima 200 na sat i kontam da nesto nije uredu sa putem kojim idemo. U tom pravcu je postojao samo jedan restoran sa lepom bastom koja sada vec vise ne radi, a mrzimo da sedimo unutra zimi i postoji jos nesto... kuca njegovih roditelja. Da, poveo je bivsu snajku na rucak kod njegovih, a da joj to nije ni rekao. Snajka je blago receno bila zatecena i zbunjena planom. Nista joj nije bilo jasno, pogotovo ne jadan izgovor „Zvali su nas, bilo mi je trulo da im kazem...“. A ispred kuce kola sestrinog decka- divno, i umetnici su tu. Njegova sestra mi je bila uvek gotivna, ali ne i njen masnokosi decko koji je redovno dovodio u pitanje eticku opravdanost mog zanimanja, jer je on smatrao da je reklama djavolje delo i da sam ja djavolji glasnik. Pritom se tako arhaicno izrazavao, mozete da zamislite koliko sam pila u njihovom drustvu. Masnokosi je sedeo za kompjuterom pokusavajuci nesto da namesti tasti internet i uslihta joj se za to sto ne planira da se okupa ni osisa do nove godine. Njegovi me vole ili se dobro pretvaraju i to mi je uvek bilo fascinantno, jer sam u svojim pubertetskim ljubavima uvek imala problem sa majkama i sestrama svojih momaka. Masnokosi me je mrko pogledao kada sam ga pitala da li mu treba pomoc, a kada sam videla da je USB kabl ispao iz modema, a da on to ne provaljuje, cutala sam namerno. Nek se maltretira kad glumi ludilo. Obozavam kad se masnokosi umetnici tripuju da su rodjeni za tehniku, a zene za serpu. Izgleda da bi ovaj kuvao u busnoj serpi koliko je pametan. Na kraju sam mu rekla za kabl, sto je shvatio kao uvredu njegovoj inteligenciji i hejtovao me celo popodne. Ma pljune mi pod prozor! Kada sam prokomentarisala kako im se pas ubucio, covek je izjavio da nije sve u izgledu. Shvatate o kome je rec. Celo popodne nismo spomenuli da smo raskinuli i pretvarali se da je sve po starom. Nije mi bas bio jasan taj gest, ali sam dobila objasnjenje u povratku: „Ohladices se ti.“ Evo kako on to vidi: predomislicu se ja, shvaticu da je on taj, za mesec dana cu reci „Da!“ kada budem shvatila da muskarci poput njega ne rastu na drvecu. To su njegove reci. Doslovce. Greota je sada da kvari sliku o nama kao idealnom paru, kako nas njegova mama vidi, zbog mojih psihoza koje ce me proci cim budem shvatila da je on taj! Sve je proracunato: ulog je preveliki da bi se rizikovalo. Ocekujemo skok na berzi emocija u narednih mesec dana, eksperti najavljuju da je valuta kojom trgujemo toliko jaka i stabilna da je zamena za drugu besmislena, ceka se samo da ovaj neodlucni trzisni igrac kaze „da“ i da postignemo rekordni indeks za ovu godinu. Monopol na trzistu emocija je zagarantovan. Mozda je bolje kupovati od monopolista, oni su toliko ulozili na trziste da je sada verovatno nemoguce da ce ikada odustati? Sta bih uradila da se moj monopolista povuce? Razmisljam o tome da pristanem na to, mozda je sada kasno da bezim. Mozda smo se suvise upoznali da bih pobegla. Necu, cekam... Ovaj put cu stvari prepustiti slucaju. Strasno je sto je to najvaznija stvar u mom zivotu.

Pitate me koliko smo dugo bili zajedno: dve godine. Nakon prosle veze imala sam teoriju da je tek tamo neka 3. godina kriticna, tj. da se u njoj donosi odluka: vezati se ili pobeci. Sada sam poranila. Kazete da mi je on samo trofej: Ne! Ja sam njemu trofej, bar kada smo u njegovom drustvu ozenjenih drugova. U tom drustvu, moji poslovni uspesi se prepricavaju i peva se hvalospev na racun moje pameti, iz meni nepoznatog razloga. Kada dodjemo kuci, taj hvalospev se zaboravlja i ja postajem njegovo malo detence kome treba zastita, ja postajem njegova "mala". Molim objasnite ovu pojavu. Trece: Ne, necu da budem u vezi, a kamoli udata za coveka pored koga mi je potreban zigolo. Bas me briga sto pola sveta tako zivi, ja necu. Sta je poenta toga? Citam juce blog nekog lika koji je bio sa dve devojke, gde je sa jednom bio iz milosti. Kakve crne milosti? Bio je sa njom jer mu je trebao neko da mu kuva veceru, ispegla one kosulje i doceka ga na sex-dodatak posle svaleracije na moru. Meni je to jadno. Vracati se kuci zeni, koja zna da si bio sa drugom. Zanimljiv je kraj te price: navodno su obe zatrudnele i navodno je on pobegao u Nemacku, a umesto njega se javila sestra na blog. Ja bih pre rekla da ga je ova sto ga je cekala kuci roknula i ulogovala se na blog. To bi bio pravi happy end. Nego, sinoc u neko gluvo doba noci sedim sa kolegama u kaficu blizu posla u kome se lezi na onim puf dusecima na podu i posle xy tura alkohola, jednog od njih zove devojka na mobilni. On ustaje, izlazi napolje, vidimo ga kroz staklo kako se raspravlja sa njom. Ulazi nazad, baca se na jastuk, pije pice na ex i uzdise uz komentar "E, dragi moji, ovo vise ovako nece ici, sutra ce dobiti korpu zbog ovakvog ponasanja". Klasicna zenska histerija zbog manjka informacija. To i ja radim, to sve zene rade, lepo je dok je tako, to znaci da joj je stalo. "Cekaj, sto ces da je sutnes? Zato sto te zove da vidi gde si u 11 sati, kad zna da radimo do 5?" "Da bre! Ja sam musko, ocu da zivim, sto sve mora da zna?!" "Pa jel krijes nesto?" "Ocigledno da ne, vidis da sam tu sa vama." "Pa sto joj ne posaljes poruku da si sa nama?" "Ma otkud znam. Zaboravio sam." Mozda je stvarno zaboravio, mozda je namerno nervira, a istina je da je vise ne voli i da ceka da pocne svadju sa njom. Ceka pogresan korak da je sutne. Ispricam ja njemu tu teoriju, on se zamisli i kaze da nisam upravu. "Da, to sam radio milion puta. Ali ne njoj. Nju volim. Ona je prava zena za mene. Prava zena u pogresno vreme." Ziva istina. Moj dragi je bio prava osoba u pogresno vreme. I onaj prethodni takodje. I onaj pre njega takodje. Svi su bili u pogresno vreme.

Odakle da pocnem? Od kraja. Prica kaze sledece: gospodin charming, moj do nedavno oficijelni decko, u poslednjem razgovoru koji smo imali pre nemilog dogadjaja se prodrao na mene "Kako te nije sramota?". Razlog njegovom napadu histerije bio je taj sto sam mu rekla da mi on nije dovoljan. Rekla sam mu da su moje 24 godine ono sto nas razlikuje i da hocu nesto vise, hocu da se zezam, hocu da se ladim, da mora da me razume. Nisam ocekivala da ce me razumeti, ne bih ni ja njega razumela, niko nikoga ne bi tako razumeo. Bar ne svesno i u prvom krugu. Reakcija je bila ocekivana, ali odlozena. U prvi mah nije mogao da veruje sta ga je snaslo, iskonska reakcija je usledila sutradan. Nije se javljao, pustila sam ga. Poslala sam mu poruku na koju mi je odgovorio "Kako te nije sramota?". Nisam odgovorila, jer nisam htela da skacem po svezem grobu. Istina je da nisam htela druge muskarce, htela sam samo da mu dam do znanja da se ne nada previse od mene. Htela sam da mu nagovestim da se ne cudi ako sutradan odlucim da to meni vise nije zanimljivo i da hocu nesto novo. Takva sam. Nikada me nista ne drzi tako dugo, ma koliko savrseno, mozda cak i najbolje bilo. On je savrsen. On je od onih tipova koji imaju iza sebe dugacak spisak bivsih koje ga ne vole, spisak slomljenih srca koja su mozda i patila za njim, ali ga verovatno nije bilo briga. On je od onih sa kojima kada udjete u restoran, morate da naviknete da ce zene ipak pogledati pre u njega nego u vas. Apsolutni heroj, samostalni japi, ne moze mu niko nista, najjaci je. Tako misli on, tako misli ceo svet, tako sam mislila i ja. Moram vam reci jos nesto o njemu, cisto da shvatite o kom tipu muskarca se radi: On kaze da voli uspesne, lepe i pametne devojke. Da, to on kaze. A onda radi sledece: svaki vas poslovni uspeh dovodi u pitanje, ispituje vas o vasim muskim kolegama, pita da li bas tako obucene morate da idete na posao i insinuira da je vas poslovni uspeh rezultat vase lepote. Vama je zivot sa njim siguran, on ce svoje milione okrenuti dva puta godisnje i obezbediti vam siguranostu velikoj kuci sa bazenom u mirnom kraju u gradu. Dok okrecu se repa, ja samo da budem lepa. Zanimljivo. Zasto to nisam znala pre nego sto sam upisala fakultet, zavrsila sve moguce skole stranih jezika, posecivala sve moguce seminare i radila dugo da bih danas bila tu gde sam? Da bih bila lepa? Njemu je vreme za zenidbu, a moje vreme tek dolazi. Njemu je vreme za sina koji ce biti isto tako uspesan kao tata, za zenu koju ce voditi na poslovne vecere i koja ce biti dobra majka njegovoj deci. Njemu je vreme da ubije sve sto sam radila za sebe.