Kad god citam opis znaka lav u horoskopu, shvatim da u njemu nesto ima. Pre neki dan su me dva puta posteno nagazile dve budale, ali bez ijednog trenutka provedenog u razmisljanju kako i zasto se to desilo, ustala sam i nastavila dalje. Moje koke su rekle da bi one verovatno zapale u velike depresije da im se tako nesto desilo, pa mi umalo i spomenik ne digose: na poslu sam imala nevidjeni krah sa poslednjim projektom koji smo radili, jer smo omasili tajming i u poslednjem trenutku se sve prosulo. Drugi incident desio se kad sam sletela sa lipicanerovog motora blizu 25. maja direktno na bradu, zube i usta. Zubar se opario, a ja sa nepunih 25 nosim dve krunice na dvojci i trojci. Juce sam bila kao nova i odlucila sam da proslavim svoj novi rodjendan u alkoholu i veselju, pa smo nakon posete kobnom mestu zavrsile zatvarajuci lokalni kafic. Tu prici nije kraj: sa lipicanerom sam se posvadjala i zavrsila za sva vremena iz porstog razloga sto sam shvatila da je on beba u glavi. Da me pitate sada koji sam djavo trazila na toj idiotskoj turbo masini od zilion konja i ne znam kakvim niklonavnim cime god, nemam pojma! A da me pitate tek zasto sam pristala da me vozi napucani lik koji svoju moc idalje pokazuje davanjem gasa u krivini na dnu nizbrdice, e to tek ne bih znala da vam kazem! Ajmo jos jedno pitanje: zasto neke stvari radim samo u nadi da ce gospodin bivsi to nekako saznati i da cu ga time povrediti i da ce on sad shvatiti sta sve gubi? I jos jedno: zasto se jednostavno ne pomirim sa njim kad sve ukazuje na to da je res pecen... E na to vec imam odgovor: zato sto je bivsi u tajnoj vezi sa jednom od mene starijom gospodjicom koja mu je nekada davno bila kres kombinacija, davno pre mene i evo sada posle mene. Pitanje je samo zasto se vec dva meseca vuce sa takvom kombinacijom i da li je mozda ona zauzela moj presto? Nista gore nego kad te sa njega zbace zbog nekoga ko je nit lepsi, nit pametniji, nit zanimljiviji, nit duhovitiji od tebe... a da se ne lazemo, majcinski atributi su joj ostali na nivou mojih iz osmog razreda osnovne, tako da... ubedljivu pobedu odnosi mediokritet zvani Rospija, skraceno Rospa, Cici joj je dala taj divni nadimak. Sad kada sam definitivno sigurna u tu informaciju, sutra cu ga sacekati sa rafalom sto cuti kao dama sumnjivog morala...

Kazu moje koke da dok nisam bila tu, mnogo toga se promenilo u Beogradu... ili barem kod njih. Izlasci u Plastic su se proredili, sada su presle na kafane i stare splavove koje smo kao single klinke posecivale. Kazu ljudi d ase u zivotu sve vrti u krug i da cemo svi zavrsiti tamo gde smo poceli, sve vise verujem u to: petak vece, moj slobodan dan iskoriscen na papirologije, birokratiju, poreze i svakakve stvari oduzio se do 7 sati. Nalazim se sa lipicanerom kod Jugoslavije,rekordnom brzinom popili smo pice i isprasili sve teme koje su zaostale protekla tri dana koliko se nismo videli. Polako krecem kuci, Cici zove da idemo u tresku "Ajde baba, kad ces ako neces sad!", i to sto kaze. One dolaze oko 11, izlazimo tek u 1, pravo na tresku cinge cinge. Moje noge polako otkazuju, gomila nekih ljudi koje nikako ne prepoznajem su oko nas, njih dve fale, nas tri se deremo ko mazge, a ja totalno van kondicije. Pilo se i tamo, ali po malo... svako vece po malo. Kod nas se u svemu preteruje i kao po starom dobrom obicaju iz tinejdz doba, odlepim za 5 minuta i mrak: sledeca scena je mobilni telefon u mojoj ruci na kome pise DIALING... zovem... nekoga, ne znam koga, cujem javlja se, prekidam. Film se obnavlja negde oko 4, kada smo vec krenuli polako kuci, ali naravno, gospodjice su morale da odu u Triangle da se dokrajcimo. "Maki, vibriras..." Jel? Kopam po torbi, telefon zvrji, gospodin bivsi zove. "Halo?" "Ej, pa sta je s tobom?" o cemu ovaj bilmez prica... "Sta sta je samnom?" "Zvala si me nocas." IJAO... "E, ma slucajno, izvini, ajde cucemo se sutra." "A gde si ti?" Njih cetiri pilje u mene ocekujuci razvoj drame... "Ma kod kuce sam bre, spavam" kuci, o boze, da li sam ja toliko glupa kad sam polupijana "Jao kuci, da da, ni da lazes ne znas, MALA MOJA..." to ti mislis... jao skocila bi sada mala moja na tebe, ne bi ni znao sta ti se desilo, ali ne... "Ma salim se, evo me u Trianglu sa zenama. Oces da dodjes?" Opet ja, gde ovakvu da me vidi, majko moja "E, taman, evo ja sam tu blizu, stizem..." CAP. Sklapam telefon polako, one gledaju "JEL DOLAZI?" Ja gledam svoju ispolivanu suknju, okrnjenu levu stiklu i razmazanu sminku. "Dolazi." Gosn smeker u brand new kolima staje tik ispred kafica, izlazi i smeje se. Ja kao imbecil ustajem, trcim ka njemu i grlimo se, kao brat i sestra, u fazonu "Gde si brate 100 godina?!" On mashe kokama, hvata me za ruku i vodi preko ulice. "Ti nisi normalna znas." U tom trenutku sam se skroz rastreznila. nastavlja... "Ja te cekam skote mali pola godine ko ozeblo sunce, a ti prema meni kao da smo zli neprijatelji. Sta ce ti to u zivotu?" ne znam... on nastavlja... "I onaj mali kenjac, sta ce ti on?" Sad je kenjac, nije lipicaner... ne znam, gledam ga ko detence, ja se uvek pretvaram u mentaly challenged dete kad god me on tako preslisava. To je zato sto je upravu, zato sto i ja to znam. Gledam ga, smejem se i u strahu presecam "E, pusti sad teske teme, lepo vreme, muzika, zene, alkohol, ajmo" i odlazimo na pice sa kokama, trpajuci sve pod tepih. Bice vremena za to... jednog lepog dana.

Docek, suze, vratila sam se kuci. Posle par dana u Beogradu polako sam se navikla na sve ono cega u Evropi nema, pa ni u Parizu u gradu gde je sve moguce. Provela sam 5 nezaboravnih meseci u tom predivnom gradu, obisla sve moguce i nemoguce destinacije vikendima i posle svega, sedim u kaficu pored zgrade i uzivam u svadji koju vode mlada plavusa i zgodni Crnogorac oko parking mesta. "Seljanko, macinji se s'moga mesta", "Pa nije ti ga tata kupio stoko nevaspitana". Pa to nema nigde, nigde nema te energije koja se trosi na raznorazne svadje, bilo da je u pitanju parking mesto, sediste u autobusu, mesto u redu u banci ili svadja oko bolje lubenice na pijaci. Moje srce je opet puno, nema onih ludih ljudi koji ti staju na semaforu da predjes ulicu bez obzira sto ti je crveno, nema ludaka u prodavnici koji ti kazu "Izvolite, dodjite nam ponovo", nema budala koje ti ustanu u prevozu samo zato sto si zensko, nema idiota koje politika ne zanima. Bila sam od onih manijaka koji zaludjeni evropskom kulturom pljuju sve sto je nase, a hvale sve sto je njihovo. Sada, kada sam malo duze bila njihova, shvatila sam koliko je ovde lepo, bez obzira na sve. Uostalom, ovde su mi svi, ovo je moje, ja odavde ne planiram vise da idem. Lipicaner i bivsi priredjivali su mi skandale ravne spanskim serijama dok sam bila tamo, a po povratku nisam se nikome javila. Bivsem pogotovo, cula sam da je nasao neku mladu kobilicu, cak sam im i slike videla preko prokletog Facebooka, a status nam jos uvek drzi zajednicki "ina relationship with" ... me. Ubila bih ono dete sto je osmislilo tu prokletu mrezu, mada moram priznati bila mi je odlicna za brzopotezni uvid u sve sto sam ostavila u Beogradu. Lipicaner me je iznenadio pozivom na romanticnu veceru posle koje sam shvatila da se zaljubio. Ne volim ja to, hocu JA da se zaljubim, a ne on. Izvinjenje za sve doskocice i spletke pokusao je da iznudi poklonom, malom narukvicom za koju su moje kokoske prokomentarisale "Piz**, narukvica je najgori poklon koji mozes da dobijes od muskarca, ona je samo dokaz da ne sme da pokloni prsten". Ismejah se njihovom zapazanju, ali donekle su upravu, sve vise se u njegovoj prici cuje "mi", "kada budemo" i sve ostale naznake da postajemo ozbiljni. Ne volim ja njega, moje srce je ipak kod ove posesivne budale koja pocinje da igra moju igru, ali ne zna da ova gospodjica sprema igru koju ne moze dobiti. Ajd nek je sa srecom i bolje vas nasla dobri moj narode!

SMS Inbox (1): “Ko ti je taj mali lipicaner?” Muska sujeta pojavom konkurencije je cudo. Moj ex dragi me je video sa Zubojem u glupom Plastiku, spanska serija pocinje, uzmite kokice i udobno se smestite. Osvrcem se oko sebe, ne vidim ga, odaljavam se od Zuboja na pristojnu razdaljinu. SMS reply : « Gde si ti ? » . Zvoni telefon, ne moze on da kuca poruke, kaze to ga smara. Javljam se, nista ne cujem, izlazim napolje, eto ga moj dragi. Naoruzan ironicnim kezom od uva do uva, smeje se oko svoje glave i sladi se mojom zatecenoscu: „Nisam se ni ohladio, vec si upecala novog,a?“ Ne znam sta bih mu odgovorila, pocinjem da se smeskam ko kreten i pokusavam da prevazidjem njegovu startnu prednost: „A sa kim si ti tu?“ „Sa standardnom ekipom, ajde dodji kod nas... ako te pusti DECKO.“ „Nije mi on decko, sta si se popalio.“ „A nego sta je?“ Stvarno, sta mi je Zuboje? Mrmljam nesto, reko zurim, ajde cucemo se sutra. Hvata me za ruku i smeje se: „Pa sta je bilo sad? Salim se, ajde dodji gore kod nas stvarno. Salio sam se za lipicanera.“ Vracamo se nazad, Zuboje me ovlas pita gde sam bila, ja slazem da me je zvao drug. Cemu to? Vece se nastavlja, hvatam se za alkohol, stize nova poruka: „Krecem kuci za 5 minuta, izadji napolje da ti kazem nesto.“ Vec zamisljam scenu kako moj agresivni dragi mlati Lipicanera i kako mu prosipa one lepe bele zube nasred Takovske, hvata me jeza i gasim telefon. Zuboje ko za inat krece da me spopada, ja se nesto meskoljim, e reko ovo nece vise moci! Taman kad sam odlucila da odem kuci i kao svaka zrela osoba pobegnem iz situacije i ostavim da se pretvori u jos goru, hvatam se za tasnu i krecem ka izlazu. Na brzaka se pozdravljam sa svima, nije mi dobro, moram da idem... ah, kakva jadna laz. Cap, hvata me neko za ruku, okrecem se vidim on je, izlazimo zajedno napolje. Tisina. Gledam u prljavi trotoar, brojim fleke na zidu, za sada ih je 9. „I? Sta cemo? Ajmo kod mene, ne spava mi se, smorio sam se.“ „Ne mogu, idem kuci.“ Krecem da jurim taksi, on krece zamnom. „Sta radis to???“ „Masem pijanim klincima, sto?“ „Daj bre, vozim te ja kuci, neces valjda taksijem da ides!“ To mu je bila omiljena tema za iscudjavanje, zasto ne idem kolima uvece napolje nego trosim pare na taksi. Ko za baksuz, svi su puni, uzimam telefon i zovem, okrecem se, mog dragog nema, zao nam je nista slobodno, probajte kasnije. Kako sam prekinula vezu, tako zove Zuboje: „Gde si? Jesi usla u taksi? Sto ti je bio nedostupan telefon?“ „Evo me ispred cekam jos uvek, zovem te kad dodjem kuci.“ „Cekaj, sad cu da izadjem!“, cap prekida vezu. NEEEEEEEE!!! Ovaj moj je garant otisao po kola, ne sme da se sretne sa Zubojem. U panici ne znam gde cu, dal’da presretnem Zuboja unutra, dal’da sacekam ovog mog i uletim sa njim u kola, dal’da jednostavno pobegnem, aaaaa!!! Dobro poznata sirena i ona bolesna neonska svetla, evo ga prevoz do pakla, stigao je bivsi. Izlazi, otvara mi vrata i ceka da udjem. Gledam na vrata, samo da Zuboje sada ne izadje. Ocu, necu, ocu, necu, ma to je jedino resenje, ulecem u kola i vicem „Sta cekas?! Vozi!“ On onako zbunjen daje gas i krecemo. Sada tek kapiram koliko sam smesna nekome ko nema pojma sta je u mojoj glavi i od sve muke pocinjem da se smejem. On zajedno samnom. „Mala, sta je s’tobom?“ E dragi moj, da ja znam sta je samnom, ne bismo bili ovde gde jesmo... na putu da sve sto sam mislila da mislim pogazim i dokazem sebi kakva sam jadnica... laureat za titulu „Prevrtljivica godine 2007.“

Jedini covek u firmi koga ja stvarno volim i postujem je moj direktor. On je kul matorac koji ce vam svaki put kada nesto pocnete da lupetate objasniti najludjim primerima iz zivota da ste totalna budala. Evo najnovijeg hita: Napravila jedna lujka u firmi zestoki picvajz i zapalila na odmor. Usred haosa! Mora to neko sad da ispravi, a obzirom da svuda guram nos i da uvek znam ko sta radi, javlja meni moj dragi direktor da je red na mene da cistim g**** za njom. “Mala, ajd majke ti sredi ovo Ljiljino sr***, stvarno bih je rado ubio sada da nije pobegla na vreme!” “Nema sanse. Danas sam ceo dan u haosu, dajte nekom drugom.” „Nema sanse. Danas sam ceo dan u haosu, dodji u kancelariju, prebicu te.“ Tako se mi malo per vous salimo, obzirom da je od prvog dana kada sam ga upoznala nas odnos bio vrlo specifican. Sedeli smo na nekoj konferenciji u publici i ja sam napala nekog Slovenca predavaca jer je covek odvaljivao takve gluposti, pa je moj buduci disa uleteo u raspravu samnom. Od strane konferensjea smo zamoljeni da diskusiju nastavimo nakon predavanja, sto smo i ucinili i ponuda za posao je pala isti dan. Posle neka mi neko kaze da je cutanje mudrost. Ulazim ja u kancelariju, vidim da on ne odustaje od svoje fiks ideje i pitam ga zasto ja sada moram da cistim tudje sr***? “Vidis mala, to ti je isto kao kada ovde u firmi udjes u WC i vidis da je neko pre tebe ostavio usranu WC solju. Smuci ti se zivot, kazes, ma boli me uvo, ali cujes da neko vec stoji ispred i ceka da udje sledeci. Sta ces da uradis?” “Da izadjem napolje i udjem u drugi WC.” “Svi WCi su puni.” “Svejedno cu da izadjem napolje” “A cekaj, nece te biti sramota?” “Sto mene da bude sramota? Pa nisam ja uprljala WC!” „Da, ali to onaj ko ulazi posle tebe ne moze da zna. Ti si glavna osumnjicena.“ Da… man’s got the point. Moras da cistis tudja g**** da neko ne bi pomislio da su tvoja!