Izašli smo na piće ...Bilo je prijatno i više nego prijatno, uživala sam...Razgovor je tekao sam, nije bio nimalo usiljen, iako me je malo nerviralo što je on u svemu morao da provuče moju prijatnu spoljašnost... Toga sam se donekle i bojala...Mrzim kada ljudi žargonski rečeno "blenu" u mene i ne slušaju me kad pričam...Mislila sam , pa on je 9 godina stariji od mene, zreliji je, zna šta hoće, nije balavac, ali nema veze može muško i 20 godina da bude starije od tebe , isto ti je...Trudila sam se da izgledam nezainteresovano, ali ta muška "prokletinja" je prokleto prepredena, pogotovu kada priča...Ali batice nisam ja od onih što padaju na lepe reči...ne, ne...Mene svi zovu "Glečer" , jer sam ja jednostavno takva...Malo ko može da me prodrma, da me natera da nešto osećam...On je uspeo...
Onda me je iznenadio kad je rekao : "Zašto stalno držiš gard i braniš se ?! Da li se ti to osećaš napadnuto ? " Nije mi dopustio ništa da kažem, odmah je nastavio..."Čega se plašiš?! Zašto ne dopustiš drugima da vide koliko si divna, ženstvena, već si stalno u nekom grču, da moraš biti najbolja, da ti nikada ne smeš da zatražiš pomoć, da dopustiš nekome da bude pored tebe ?!"
Mislila sam da sam sve do tada imala kontrolu u svojim rukama...Oh, kako se sve raspršilo u deliću sekunde, sveee...Mrzim kada izgubim kontrolu, kada se igra više ne igra po mojim pravilima...
"Xaaaxaxaa, dobro kad si ti mene tako lepo pročitao i znaš kakva sam ja, šta meni onda ostaje da kažem??" trudila sam se da zvučim smešljivo, možda sarkastično, da malo dobijem na vremenu..."Možeš da prestaneš sa šalama, jer ja pričam ozbiljno ... Sada : Hoćeš li da budeš moja devojka ???" Buuuuum !!! Trassss!!! Direktno u centar..."Malena, ne mogu da ti budem prijatelj, to znaš i nemoj da se usudiš da mi to tražiš, takođe tvoje prijateljstvo prihvatiti neću, dakle ???"
Opet sam pokušala da se malo iščupam, ali on je i to prekinuo "Dušo , oči ne lažu, pogotovu ne tvoje !" Tako ljudi padoh za slobodu ...but I like it !!!
Trenutačno slušam : Antique-Kanouria agapi !i osećam se divnooooooo !!!

Podstaknuta cookie-nim postom ljubav ~ sex , zapitah se malo( dobro, aj biću iskrena malo više)...Da li muškarci više (recimo to ovako) vole kada znaju da devojka sa kojom treba da provedu noć je devica ??? Podstiče li to nešto kod njih,primera radi, uzbuđenje ili neki poseban osećaj koji možda ne doživljavaju sa onima kojima je devičansko ruho skinuto ??? Da li pojam devica danas u 21.veku izaziva nešto u muškarcima ili je to potpuno svejedno ??? Da li možda to neke muškarce "gnjavi" ...hoću reći ...bolje sa onom koja je iskusnija, nego da se bakće sa početnikom ??? Dobro, za devojke znamo "One čekaju da se pojavi njihov princ na belom konju( danas je to BMW; Mercedes ili pak Audi ) i "čuvaju" se za njega " Da li toga ima kod muškaraca ??? Ima li onih koji se eto "čuvaju" za neku posebnu ???
Sad jedno konkretno pitanje : Da li muškarci više vole device ili one koje to više nisu ??? Ili je to danas potpuno svejedno ???

Sinoć zove mene moja Miss N. "Spremaj se !!!" viče...i tup ! spusti slušalicu...Zatečena zurim u slušalicu, pokušavajući da se priviknem na novonastalu situaciju...Kuda , gde, šta , kako ??? Onda usledi još jedan poziv..."Mala , požuri spremaj se...idemo na Exile !!! Ti još uvek stojiš ?? Hajdeeeee !!!" tup! "Hvala ti" mislim se, " bar reče gde idemo.." Prija malo da izađem iz kuće...Baš dugo nigde nisam bila...Reših da budem neodoljiva...xaxaxa..kako to glupo zvuči...ali eto...Crna tunika koja nonšalans pada preko ramena,a onda se pripija najčvršće moguće oko bokova , sasvim pristojno-đavolske dužine...Nove sandale...šminka : crno-bela...I like it !!! Bacam par pogleda na ogledalo...sviđa mi se...U tome uleće moja Miss N., potom do taxija, a zatim odlazimo put Exile-a...Na ulazu nas čeka drug Miss N. koji se skoro vratio iz Švajcarske...simpatičan momak, mada za mene totalno nezanimljiv...Pozdravismo se , uđosmo, sve lepo, fino , krasno...odjednom prilazi ON pozdravlja se sa Miss N. ( ne umem da napišem prisvojni padež od ovog Miss N. ...možda Miss N.-ninim, ne znam ) prijateljem (tog iz Švice) a onda prilazi meni (čisto da se zna nas dvoje se nikad nismo muvali, niti bili zajedno, ali se znamo) ...dakle , prilazi meni sav mirisan, sa onim ubistvenim šmekerskim hodom, primiče se mom licu...On ima onu divnu , klasičnu lepotu, a đavolski smešak...ruka mu je čvrsto na mojim leđima (da neko ne pomisli , ništa dole,nego na leđima ) i namerno me ljubi u ugao usana...jaoooooojjjj !!! trnci me prođoše,a on namerno me gleda u oči, ne skida pogled s mene...a meni nikako nije jasno da dvoje ljudi može da se ovoliko sviđa jedno drugom , a da nikad u životu nije imalo nikakav kontakt bliži hoću reći...Odlučih da budem hladna , da se ne odajem...a on cele večeri istom jačinom me gleda, a ja umirem polako, ali sigurno...
On je jedini muškarac koji me je naterao da treperim, da osećam žudnju...da osećam da mi je potreban...A vidi se da to oboje osećamo, samo i on je mušaver...neće ni on da izgleda da se pogubio...ne priliči njegovoj ličnosti...a moja draga Miss se samo smeška ... znala je da će on biti ovde i namerno je ovo uradila...ahhh...ne mogu da kažem da sam ljuta, kad nisam...hvala joj !!!
sinoć sam bila neverovatna koketa...namerno...igrala sam , uvijala se , svi su me gledali , a ja sam se samo smeškala...on je bio pogubljen...moj cilj ostvaren...xaxaax ... uvukla sam mu se pod kožu...a mislila sam da će biti teže...To je danas rezultiralo da mi stiže hiljadu poruka ( a pritom mu nisam JA dala broj) : Šta radiš ? Kako si ? Jel ti dosadno? Sinoć si bila neverovatna ! Dugo nisam video nešto tako lepo kao što si ti ! Hoćemo na piće? Da li ti se ide negde večeras ? Pozivi , poruke, a onda stiže najlepši aranžaman koji sam u životu videla...Kale...pregršt kala...moje omiljeno cveće...evo stavila sam ga da mi svaki trenutak bude pred očima...da me uznemirava...da mi ne da mira...koliko god me sve ovo zabavlja, sa njim je sve drugačije...osećam da mi znači...kao niko do sad...Nemir...veliki, prožimajući...i sada još jedna poruka : Da li ti se svideo buket ? Tako bih voleo da izađemo večeras ?
Xaxaxxa...e ,pa večeras ne mogu , možda neki drugi put...

Dan čeka na uglu...Odbijam da se povinujem naredbi da ustanem i napustim divnu lađu svog kreveta...Ne želim i ne mogu da ustanem, osećam da ako učinim bilo koji nagli pokret, srušiću se...Sviđa mi se ovaj položaj u horizontali...ali ne, Sunce i dalje, uporno skrnavi mrak moje sobe i ne da mi mira (zašto nisam spustila roletnu ???)...Nema mi druge, ponizno spuštam glavu i ustajem...Odjednom pažnju mi privlači silueta koja se ocrtava u mom velikom ogledalu...Trebalo mi je vremena da shvatim da sam to ja...Ogledalo, neprijatelj i saveznik u isto vreme...
U mom slučaju , uvek je bio saveznik...Uvek mi se dopadala druga ja , koja je virila sa druge strane...Jutros me je, moram priznati , iznenadila prilika sa druge strane...Iznenadila me je neka, nazovimo duhovna promena, koju sam ja uvek mogla prepoznati kad god se ogledam...Fizički na meni nije bilo promena...Lice lepo, naravno, bez bora...ima vremena , još uvek sam ja mlada za te pijavice po čelu i oko usana...Telo , zategnuto, sve na svom mestu...Grivasta kosa, prekriva polovinu leđa...Sve je ok...ali ja osećam , znam , ima nešto što me je jutros uzburkalo...Nešto što čini da čudno treperim, nešto...A ja ne znam šta ?!! Približavam se uglačanoj površini u nadi da ću otkriti uzrok svega...Gledam sama sebe u oči...Trepavice u uglu naravno zamršene zbog svoje dužine...ali prodirem dublje...širim zenice...sada je već moja ogoljena duša na tacni...istražujem, polako, da je ne povredim, ali sa namerom da saznam šta me to muči...Dođe mi da se nasmejem...ON...ko drugi ...xax !!! Smešak preleće preko mojih usana i ja odlazim...Dosta je gledanja ! Valja nešto da se uradi danas ! Pitanje za sve : Šta Vi vidite sa druge strane ogledala ???

Moja draga Miss N. je otišla kući...Oporavlja se brzo, nije više depresivna...Počinje da se osmehuje...Da kažem to poglavlje naših života je završeno..Kako-tako, ali je gotovo...Mojoj dragoj majci je danas bio rođendan...Tata pravio roštilj, skupili se nama dragi ljudi i rodbina i sve je stvarno bilo lepo...Samo je moja mother godinu dana starija, puno bora seče njeno buckasto rumeno lice...Nikada nisam bila nešto nežna, inače ne volim da se cmačem, grlim , nisam lik koji plače, pogotovu ne pred drugima, ali danas sam zaplakala...i grlila sam je...duuugoooo, jakoooo !!! Imala sam potrebu...Danas sam stvarno bila srećna...Zajedno sa mojima, u pesmi , šali i pozitivnoj energiji ... Jesam se naradila, al' ne žalim...Tako , vratih se kući(tj. svom stanu), ispunjena , preumorna i sa velikom željom da se posvetim sebi...Konačno ja dođoh na red...Istrošila sam se...Previše...Ne samo skorašnji događaji, već u poslednje vreme skoro da nisam stala...Imam osećaj da se množim sa nulom, a delim sa čitavim svetom...Svako otkida po parčence, svako gleda svoje interese...Ne mogu više !!! Pa , ako ćemo iskreno, sama sam sebi najbitnija...Samo malo mira mi treba , samo malo vremena da mogu da žmurim, da ne pričam, da ne moram da budem u spidu, da mi niko ništa ne traži, da me niko ne gleda i komentariše, da se jednostavno izolujem od sveta,da opustim mozak i odmorim dušu ... Pustila sam sve same balade (koje inače ne slušam) , prija mi sporost muzike, prijaju mi blago izgovorene reči, prija mi ovaj nežni ritam koji me nagoni da se njišem, prosto hipnotički i da tako njišući se utonem u san...Ne znam da li ću nešto sanjati...Znam da sigurno još dugo neću zaspati...ne mogu...ali pogasiću sva svetla...sve ću ugasiti (dobro možda neću komp) , ali ostalo da...uživaću u blagoj obasjanosti svoje (nedovršene ) sobe ....etooo...samo tooo...ali ništa mi više i ne treba...