In this moment jedem jagode sa šlagom...Posao odlično napreduje, mada mi je cela kuća naopačke okrenuta...reših da malo odmorim i vidim šta ima ovde...i onda bez ikakvog razloga na pamet mi padoše PADEŽI...gledam kako smo mi jedna mala zemlja, sa puno padeža...xexexe...da se ne frljamo sas reči, neg' da šprehenzimo ki sav normalan world...tako ja u tom nekom bunovnom naletu, reših da izmenjam svoj nick,user ( i kako god hoćete) name... 1.NOMINATIV (ko,šta) – Ladli 2.GENITIV (od koga, od čega) – (od) Ladli 3.DATIV (kome, čemu) - Ladli 4.AKUZATIV (koga (vidim), šta) - Ladli 5.VOKATIV (hej) - Ladli 6.INSTRUMENTAL (s’kim, s’ čim) – s’ Ladli 7.LOKATIV (o kome, o čemu) – o Ladli i dođoh do zaključka (mo'š misliti š'o sam pametna)da je u svim padežima isti...i reših da ovo svoje otkriće podelim sa vama...jel ima još neko čiji se nick ne menja ? i pitanje za sve : ŠTA VAMA ZNAČE VAŠI NICKOVI ?

Koliko sam ih samo čekala ?! Koliko sam noći provela kalkulišući i razmišljajući o njima ?! Hvatala me je panika, da li ću im reći pravilno...Ne valja ništa u životu planirati...Planovi su kao lađe, potonu i od njih ne ostane ništa do trulih olupina...Ja i moji planovi...maaaaa... Zbog njih nisam ni otišla na letovanje...Sve vreme ja čamim u Beogradu, dozvoljavam da me guši ubitačni ritam grada, kao eho u glavi mi odjekuje muzika sa splavova i noćnih klubova kojih sam se zasitila...Lica izgužvana i umorna,dosadna i bez izražaja...ah, ne mogu više...Ovaj uprženi asfalt koji mi se topi pod nogama, vrelina koja mi isušuje kožu...Sva histerija koja se oseća u vazduhu...Sve to ja trpim radi njih...Već sam potpuno prestala da se nadam kada jutros neočekivano u 8.15 oni dolaze... Shvatate li, DOLAZEEEEE !!! "Zašto Vam je trebalo toliko?!" Kreštim,ne pričam normalno, knedla je u grlu... "Ali još uvek ništa nije spremno!" bespomoćno širim ruke... "Ništa Vi ne brinite, za sve ćemo se mi pobrinuti!" kažu... Olakšanje...Moji majstori za struganje, gletovanje i krečenje zidova su tuuuuu...Napokoooon samo moji , celih 5 dana !!! Bujica predivnih osećanja preplavljuje svih mojih 180 cm visine...Od glave do pete !Predivnog li osećaja...Nema veze za žrtvu koju podnosim, nema veze što ću (prosto) bankrotirati...Nema veze... A onda kasnije čekam hobler majstora, a onda u kupovinu i osvežiti prostor novim detaljima...Jeeeeessss !!! poZzzZzzZZzz, a ja još malo da odmorim, pa da kuvam majstorima kaficu !!!

Davno se nisam igrala leksikona...Nedostaju mi one mirišljave roze,žute i plave stranice...xaxaxa... Zamišljaću da sada popunjavam jedan...ali znam da se stari osečaj neće vratiti,kao onda dok se premišljaš oko glumca ili omiljene knjige...Sada valjda znam ko sam i šta želim da budem i sve je tako-nekako definisano...ah...počnimo... Izostavićemo puno ime i prezime, br.tel i adresu... Posle toga je valjda išla ... Boja kose : tamna braon(sa mednim pramenovima za čije je postojanje krivo Sunce) Boja očiju :tamno braon Horoskopski znak : Vodolija ; podznak: Rak Orijentacija : straight Omiljena knjiga : "Crveni šator" Anita Dajamant Omiljena pesma : "Afto to kalokairi" Dj Pantelis Omiljeni pisac : Trejsi Ševalije Omiljeni film : "Parfem" i "Prvi greh" Omiljena životinja : panter Omiljeni sport : fudbal i tenis Omiljena javna ličnost : Anri i Roger Federer Omiljeni glumac/glumica : Antonio Banderas/Angelina Jolie Omiljeni pevač/pevačica : Sarbel/Helena Paparizou Muzika : grčki i ruski pop, sa primesama naravno svih stranih aktuelnih hitova Omiljeno piće/jelo : vermut/slaninica i crni lukac(ma šećeru ničeg boljeg i zdravijeg nema) Omiljena uzrečica : šećeru(nisam foru uzela od Mace iz VB-a, on je uzeo od mene, tužićuuu gaaaa!) Hobi : od danas BLOGOVANJE... Najbolji drug/drugarica: ma to vam ništa neće značiti... Omiljene boje : nebo plava i žutaaaa... Kad porastem biću : ne kengur, nego JA (šta god to podrazumevalo, xexexe) Ljudi moji dragi, ne znam šta je dalje išlo, je li imalo još nešto, ne sećam se...Valjda je dosta i ovo...Do sutra, prekosutra , nakosutra, i dan posle... Byeeeeeee***

Mooooj PRVI BLOG !!! Delujem sebi prilično bleskasto što se radujem (nazovimo tako ovo blago treperenje, peckanje i ne znam-kako-da-opišem stanje svog bića)...Verujem da dok se malo ne uhodam, ovo ni na šta neće ličiti...ali...ima vremena...Nadam se da sam dobro namestila ono čudo za komentare, jer ima već nekoliko meseci , kako pratim ovu blog zajednicu i znam da su neki imali problema sa tim...Kao što ste,dakle, u gore navedenom textu mogli pročitati,prošlo je dosta otkako čitam blogove, ali ni sama sebi nisam jasna zašto mi je ovoliko trebalo da napravim sopstveni...Uvek me nešto odvuče, pomete, zaokupi, navede da razmišljam o drugim stvarima...i u tome prolaze minuti , sati, dani, meseci...a ja i dalje kotrljam i ne zaustavljam se...Kao da je ovo neka velika odluka, bitna??? Svejedno, meni znači...jer konačno nešto radiš kad je tebi volja, kad ti hoćeš i smatraš da možeš...a ne zbog toga jer se to očekuje od tebe ili imaš deadline, ili ako to ne obaviš baš sad, ode sve dovraga !!! Ne znam čak ni da li imam jak razlog...a onda se zapitam da li je on uopšte potreban ?! Da ne dužim višeee...tu sam ...i TO je TO... PoOOOoOOOOozzzZZZZzZZZzZdrav svima koliko Vas trenutno aktivnih ima(a i onima koji su prestali da pišu, poziv da se vrate)...Kuckamoooo seee !!!