Mis'im š'a reći, nego HELLOOoooOOOOoooo, bre !!!
Pozdrav svima, kako ste ?! Sad pročitah da je bilo nekih problema na blogu,pffftttt, bzvz...I zar su samo način logovanja menjali ??? Rekoh možda je bilo nekih većih,lepših i boljih izmena, kad ono , LOGOVANJE !!! Pa, aman za aman, gde to ima ???
Da ne ispadne, kao ja sad dramim ovde, mene nije ni bilo, ali verujem da je onim aktivnijim blogerima to poprilično zasmetalo...Exxxx...Šta reći, a ne slagati ?!Od mene samo VELIKI POZDRAV ZA SVE KOJI SU I DALJE OVDE ( a i za one koji nisu )...I eto takooo ...

Predivno, prelepo i vreme i ja i on i sveeee...i eto samo tako , onako, bez i sa razlogom mi je super i nije ovo ljubav (pretpostavljam da nije još uvek) ali je mnogo veliko dopadanje...uživam i drago mi je , što je to baš on, što pored njega sam baš ja i eto takoooo...samo tako i onako ...ma baš sam happy...

Cele noći nisam oka sklopila...Nije mi se dalo...Ne mogu, posvađala sam se sa snom...Bedak...Unervozila sam se...Zašto ???
Pa , evo ovako...Muškarac koji je odskora u mom životu , načinio je da se moj ceo svet zavrti i okrene naopačke...tj. to on naravno ne vidi, ali ja osećam...
Isto tako moram da kažem da nisam baš bila (do sada) korektna prema muškarcima...Za mene je sve bila igra šale i obmane...Namerno sam im to radila...Ne znam šta sam želela da dokažem, ali jesam...Obmanjivala ih , varala u smislu sebe i svojih pravih osećanja, nijedan meni nije značio ništa, niti je mogao u meni da izazove žudnju ili nešto slično...Jok...Ništa ! Terala sam ih da lude što me ne mogu imati, kad su se najmanje nadali , ostavljala ih, neke skroz skrhane i povređene, nekima sam uništila samopouzdanje, dok sam drugima udarala po egu...Mada to nisu bila deca mojih godina...Najmlađi je bio 5 godina stariji od mene...(ali se nikada nisam ni muvala sa matorcima), meni onako 10 godina maximum da bude stariji, to sam poštovala...
Slobodno me nazovite najpogrdnijim imenima, ali nisam nikada osetila grižu savesti zbog njihovog bola...Ali je sada naišao jedan, koji čini da želim da budem celim bićem , i dušom i telom , njegova i to me plaši...uništava me...polako, ali sigurno...i ništa on to ne vidi...previše sam izvežbana u obmanama muškog roda...samo kada sam sama , ovo me potresa , od glave do pete, zaista mi nije svejedno...
Ne mogu da se prokleto opustim, ne mogu...Rezervisana sam prema muškim osećanjima...uvek gledam šta stoji iza njih...i mislim da su lažna...sve to dobija u dimenziji zbog moje spoljašnjosti...ona im se sviđa, zbog nje svi padaju, a meni je nekada dosta...Zašto sam okačila onu pesmu juče...jer je to moja autobiografska ...tamo je sve rečeno...plašim se da mi ne skine masku, da mi odbrana ne popusti, da mu budem izložena na milost i nemilost...plašim se onoga što sam ...plašim se onoga što on budi u meni...plašim se žene u sebi koju je on probudio...u isti mah ga i mrzim i volim zbog toga...Ne želim da se moj svet raspadne...ne želim...sa mojih usana počinju da se slivaju nežne reči, koje onda pronalaze put do njegovog srca...a on ih upija...zašto to radi ??? zašto baš mene hoće...previše zašto, a premalo zato...
Ne umem da se snađem sa ovom novom vrstom emocija...ali isto tako , ako poslušam svoju glavu i nastavim po starom , dobrom, hladnom običaju, izgubiću ga...pa ni to ne želim, a ponajmanje da izgubim sebe...sluđena sam, definitivno i konačno...ohhhh....

Here I am before you
Naked in your eyes
Hoping with each kiss
You will never see through my disguise
I have been made to believe
That no one could love me for me
The good and the bad
First to the last
No matter the cost
No matter the past


Your eyes only see what they wanna see
Your heart makes the truth what you want to believe
Passion turns pain into ecstacy
You can`t walk away from love
Loving you more than I do myself
Revealing the things I would never tell
Daring to risk even life itself
You can`t walk away from love


There will be no other
Lips against my skin
No need to regret
How can pleasure ever be a sin
I tried to make you believe
You meant almost nothing to me
Through all the lies
Chasing a dream
Finding at last
The woman in me

Kao i svaki čovek, tako i ja , imam mamu i tatu...Ali moji mama i tata su posebni, zašto ??? Samim tim jer su moji...ali ne samo zbog toga...posebni su zbog načina na koji su me vaspitali, odgojili, posebni su jer ukazuju puno poverenje svom 17.5 godišnjem detetu koje im je do neba zahvalno za sve !!!
Moji mama i tata nikada nisu bili kao drugi, jer su oni vodili drugačiju politiku...Dok su se druge tate lomatale kad god im je dete, kao malo, jedva prohodalo stvorenje padalo , tu su da ga uhvate...Moj tata to nikada nije radio...Padala sam i stropoštavala se ovako , onako , niz stepenice, naglavačke i nije bitno koliko sam plakala...Sama sam ustajala...Uvek,koliko god da je bolelo, jer tatino "Ustani!" je bilo kraj bolu, plaču , svemu...Isto tako su me moji naučili da ne plačem,tj. da se suzdržavam ...Tom njihovom ja sam pridodala - nikada se ne sme plakati pred drugima...Još jedno pravilo...Nikada ne dovoditi sebe u situaciju da crveniš, da te je stid, a ako i jeste nikako ne dozvoliti da se to vidi...
Moja mama je takođe posebna...Nikada nije kao druge mame, grlila me i ljubila pred drugima, govorila koliko me voli, ne, ne...ali ljubav u mojoj porodici se podrazumevala i podrazumeva se ...
Kada, eto , sumiram malo neke stvari shvatam koliko su bili u pravu...mada taj režim je bio samo kod mene...imam 6 godina mlađu sestru, koja je jedno razmaženo , ali ipak vaspitano derište...ali , istina i nju volim...iako me ponekad iznervira da puknem...
Zašto pišem sve ovo...neki su mogli u komentarima pročitati da radim u butiku...e pa, taj butik je moj...Počelo je tako da je tata samo kupio lokal, a ja započela biznis...koji , ako smem da se pohvalim, ide zastrašujuće dobro, da se spremam i drugi da otvorim...Naravno ništa to ne bi bilo moguće da nije bilo tatinog početnog kapitala...koji sam ja, isključivo svojim radom i nazovimo talentom za komunikaciju sa ljudima i marketing , da ne kažem utrostručila...
Još samo malo i taj lokal će biti i na papiru moj, samo se čeka mojih zvaničnih 18 god. a onda padaju i lokal i kola ... Što se tiče stana u kome živim, to je tata takođe kupio, ali ga ja sređujem od svojih para, tj. od posla u butiku i tih promocija sa strane...Oni koji poznaju moje i mene, znaju da je reč SAMOSTALNOST uzidana u genetički kod moje porodice, mada , iako nevoljno, moji roditelji su ipak pristali da mogu da živim sama...Naravno, njihova podrška mi znači više nego išta na svetu, ali i želja da budem svoj čovek je više nego jaka...Otuda se neki čude koji je razlog moje zrelosti, ali opet nisu to samo roditelji, valjda sam se ja takva rodila, pa me oni još doradili i ispade ovo što ispade...
P.S. na sličici ja u svojoj "direktorskoj" fotelji, pozadina se ne vidi jer sam je isekla, da ne bude kako reklamiram svoj butik, ali i da zadržim opet koliko - toliko privatnosti...nadam se da me razumete...