Tražeći u svemu tome ono što mi je trebalo, a što ni sam nisam znao šta je, išao sam lagano od jednog čoveka do drugog i u tom svom traganju počeo da uviđam da oni svi zajedno nemaju toliko koliko imam ja, iako sam u tim trenucima izgledao kao neko ko nema ništa. Ništa nisam ni imao i morao sam da se ili sa tim pomirim ili da jednostavno nateram sebe da počnem da se sećam. Bio sam neko vreme u velikoj dilemi da li treba da krenem od sad pa unazad ili od nekad pa do sad. Ni jedno ni drugo nije mi izgledalo ni malo logično. Nisam ni znao uopšte kako bi nešto od nekad značilo sad, ili kako bi nešto od sad moglo da znači nekad. Sve se kosilo sa savršenom spravom zvanom sat od koje su svi kojima sam bio okružen, bili zavisni. Ja sam tada bio zavistan od njih, a samim tim verovatno sam zavisio i od tih njihovih zavisnosti. Koliko se tu ovisnih stvari nakupilo, jer je i taj sat bio zavistan od zupčanika, a zupčanici opet od ruke koja ih je slušala dok im je davala život navijajući ih. Više stvarno nisam ništa znao i morao sam sve ono što je sad da zaboravim i da se opet vratim u najprostije stvari koje su kao bile opšte poznate. Znao sam da sam rođen pre i znao sam da treba umreti nekad! Između toga pre i nekad čuo sam da postoji kod nekog sudbina (loša ili dobra), kod nekog život (dobar ili loš), kod nekog opet nešto drugo, a bilo je i onih kod kojih jednostavno nije postojalo ništa ni pre ni posle, jer mislili su da su jednostavno sada. Bio sam fasciniran saznanjem da niko i ne razmišlja od njih niti o smrti, niti o rođenju.

Krenuo sam odjedanput napred. Još jednom valjda napred. Sve do sada mislio sam da nema nikakve potrebe sećati se svega onoga iza i razmišljati bespotrebno o onome što te čeka. Mnogi su mislili tako i ja sam bio sa svima njima, sve dok nisam shvatio da to tako i ne mora. Zašto se ne bih jednostavno sećao i probao da možda i svih tih stvari sagledam ono što bi možda moglo da iz celokupne te zbrke događaja proizađe. Prosto, nema šta, ili je samo sve to tako izgledalo da bi me možda jednostavno samo zainteresovalo i da bih dublje ušao u tu problematiku. U stvari, bila je koska koju sam sam tražio i nisam uopšte imao prava da se bunim. Grešku, mislio sam tada tako, jednostavno je trebalo glodati sve dok je ne pojedeš ili jednostavno polomiš zube. Za zube se nisam preterano brinuo, a i što bih kada ima ko o tim problemima da vodi brigu. Rešio sam da idem do kraja i da pođem od stvari koje stoje kao jedine do sada nedokazane, iako mi se činilo da su toliko neminovne ili sam bar ja tako mislio, za rešenje ovog problema. Možda su u stvari i dokazane, ali se meni ti dokazi jednostavno nisu svideli pa ih kao i sve ostale stvari koje mi se ne sviđaju jednostavno ne gajim u glavi. To je ionako samo stvar ukusa i mislio sam da u tu moju stvar ukusa niko nema pravo da se meša sve dok stvari jednostavno nisu krenule da se dešavaju.

ONE TE UVEK PRATE, ONE SU UVEK TU. OSLUŠKUJU SVAKI TVOJ GLAS, KRADU OD TEBE TVOJ OBLIK I IDENTITET I ODVLAčE LAGANO DEO PO DEO U NEKAKAV NJIHOV NEVIDLJIVI SVET ONE O TEBI ZNAJU BAŠ SVE, ZNAJU O TEBI I VIŠE OD TEBE DOK TI O NJIMA NE ZNAŠ BAŠ NIŠTA. ŽIVITE I BORAVITE U SAMO NAIZGLED ISTIM SVETOVIMA, SVETOVIMA PARALELNIM JEDAN SA DRUGIM. ONE UZIMAJU OD TEBE OBLIK I IMAJU SVE SLIČNO KAO I TI, ALI STE I PORED SVEGA TOGA SVE VREME NAIZGLED RAZLIČITI. UVEK SI POD PRISMOTROM DRAGA MOJA, TO JE JEDINA PRAVA REALNOST, U ODNOSU NA SVET SENKI KOJI JE NEVEROVATNO ORGINALNA STVARNOST. TU SAM, UVEK PORED TEBE SAM. TVOJA SAM SENKA I NE MOŽEŠ ME PREVARITI NITI OBMANUTI, NE MOŽEŠ ME NI SA ZEMLJOM SRAVNITI, ALI U TOJ SVOJOJ NEMOČI DRAGA MOŽEŠ SEBE SAMOIZGRADITI. DOBRODOŠLA DRAGA U SVET SENKI, ZEMLJU NEPREKIDNIH TEREVENKI, AKTIVNOG LUDILA, I PAMETNIH I NADARENIH GLAVA, GDE SE NOĆU NIKADA NE SPAVA. DOBRODOŠLA DRAGA U SVET BEZ IMITACIJA, U ZEMLJU SVIH BOJA RASA I NACIJA, SVET U BEZBROJ KOMBINACIJA PARALELNI SVET SVIH IMAGINACIJA. PREPUSTI SE DRAGA MOJA, ILUZORNA JE I SUVIŠNA SVAKAKVA BORBA, JER U SVAKOM TRENU I NA SVAKOM MESTU U BESKONAČNO PRAVACA I SMEROVA SENKE ODVODE SVE PUTEVIMA SOPSTVENIH GROBOVA.

NE ZNAM I NIKADA MI TO VEROVATNO NEČE BITI JASNO OTKUDA MI TO PRAVO DA MISLIM ZA SAMOGA SEBE DA SAM NEKAKAV VELIKI UMETNIK. DA LI JE TO RAZMIŠLJANJE MOJE PROIZVOD TOGA ŠTO JA STVARNO TO I JESAM ILI PAK ZATO ŠTO BIH VOLEO DA ME DRUGI DOŽIVE KAO TAKVOG. MOŽDA JE TO MOJE RAZMIŠLJANJE POSLEDICA TOGA ŠTO JE MOJ DUH, MOJE TELO I STIL RAZMIŠLJANJA APSOLUTNO OSLOBOĐEN SVIH PREDRASUDA, IZNAD SVEGA, U KORIST SVEGA, A MODERNA UMETNOST SE UPRAVO I ZASNIVA NA SVIM TIM I MNOGIM DRUGIM POSTULATIMA. MOŽDA MOJE RAZMIŠLJANJE I NIJE NIKAKVA PRAVA UMETNOST MOŽDA JE NEKAKVA OBIČNA NADRI UMETNOST, KVAZI UMETNOST, NEŠTO ŠTO SAM JA SAMOME SEBI U GLAVU INSTALIRAO ILI UVRTEO. KAKO MI JE POŠLO ZA RUKOM DA SEBI INSTALIRAM, UVRTIM TO U GLAVU? MOŽDA I JE NEKO DRUGI TO U GLAVU UVRTEO I INSTALIRAO? DA LI SAM U OVOME JEDNOME ŽIVOTU MOŽDA DOŽIVEO I IMAGINACIJU, PRONAŠAO REINKARNACIJU, POTPISAO PRED ĐAVOLOM KAPITULACIJU, MOŽDA SAM I ISUSA TERAO OD SEBE U NEKAKVU IZOLACIJU, NOSIO I ZVEZDU PETOKRAKU ZA NEKU NACIJU. SVE SE DUBOKO UVRĆE I INSTALIRA U NAŠE NEZAŠTIĆENE NEDUŽNE GLAVUDŽE. DUBOKO I SEBIČNO GURAMO SVET U SEBE, SVAKO SAMO ZA SEBE. PRAVIMO I VAJAMO SEBE SAMI, SAMO SEBE I PRAVIMO, NIŠTA VIŠE SEM TOGA I NE ZNAMO. DA LI JE TO UMETNOST KOJOM ĆE BITI I DRUGI ZADOVOLJNI ILI JE TO SAMO UMETNOST ZA SAMOG SEBE OD KOJE NIKO NEĆE IMATI NIKAKVE KORISTI SEM TEBE. SAMO JEDAN JEDINI "POZIV" PROMENIĆE TI SVE I SVET I TEBE A I DRUGE. NAUčČIČEŠ UZ TAJ "POZIV" DA OSIM SAMOGA SEBE VOLIŠ I LJUDE DRUGE KOJI ČE TI UVEK POMOĆI KADA TE PRONAĐU MRTVOG PIJANOG KAKO LEŽIŠ POSRED NEKAKVE NEPOZNATE PRUGE. NE DOZVOLI DA PORED SVEGA OSTANEŠ NIŠTA I NIKO, SNAĐI SE U SVEMU OVOME VEČ NEKAKO, JA NE ZNAM ZA TEBE KAKO ALI PROBAJ OVAKO. ZABORAVI DA ŽIVOT MOŽE DA BOLI, NIKADA I NIKOGA NI ZA ŠTA NE MOLI, BOGU SE (KO TO VOLI) MOLI, SVE OKO SEBE KAO I SEBE VOLI, DOĆI ĆE NEKADA I NEKAKO VEĆ SVI TI UDALJENI SNOVI. SVE I UVEK ZAVISI SAMO OD TEBE.

SKLONITI, OTKLONITI, ODBACITI, IZBACITI, UNIŠTITI I POKLONITI SVE ONO SUVIŠNO OKO SEBE, JEDNOSTAVNO POŠTEDETI SE BEDE I NAČI SE U RAJU "ARTA". OSLOBOĐEN SVIH OKOVA, STEGA SUVIŠNIH NAPORA, BESPOTREBNIH I GLUPIH RAZMIŠLJANJA UČINITI SEBE, NAČINITI DRUGE BOLJIMA OD GORIH, NAJBOLJIMA OD NAJGORIH, UKAZATI, ISPRAVITI, PREKROJITI, SVE ONO NEUKAZANO, SVE ONO POGREŠNO I NAKRIVO SKROJENO. TREBA MI PAR TUCETA IZDVOJENIH SVOJIM DELIMA IZ OVE VEČITO KRITIČNE MASE PA DA JEDNIM VELIKIM, NAJVEĆIM DELOM PROMENIMO SVIMA NA LICIMA GRIMASE. DA SVE OVO SUVIŠNO PREOKRENEMO, POKRENEMO, PRETUMBAMO, IZMEŠAMO A DA SAV ONAJ VIŠAK U NEKAKAV BEZDAN GURNEMO. NIKAKAV VIŠAK NE BI NI POSTOJAO, JER NIŠTA VIŠAK NI NIJE, SVE JE TOLIKO LEPO I SAVRŠENO, DA SAMO TREBA DA BUDE NEKAKO LEPŠE I BOLJE OBJAŠNJENO I OPISANO. SVE ŠTO POSTOJI, SVE ŠTO FUNKCIONIŠE, SVE ŠTO LETI I SVE ONO ŠTO MISLI, SVE ŠTO SAMO ČEKA DA GA NEKO NA NEKAKAV PRAVI NAČIN "ISKORISTI". SVE JE OVO LEPO I DOBRO JOŠ UVEK S' OBZIROM DA ČOVEK PLANIRA DA OSTANE OVAKAV ZAUVEK. POMISLIMO SAMO SVI ODJEDNOM NA TO KAKO BI ŽELELI EVOLUCIJU DA UBRZAMO. DA LI BI SE VRATILI SVI NA DRVO?