POSTAJEM SAN. PRELAZIM CELIM SVOJIM TELOM I DUHOM U NJEGA. ČIJI SAN JA TO POSTAJEM, I KO ME TO U SVOJ SAN DOZIVA? KOME TO NEDOSTAJU NEKAKVE MOJE PRIČE KOJE SU I SUVIŠE NEKAKO NESTVARNE DA BI NEČIJA BUDNA SVEST MOGLA DA IH PRIHVATI. PRIHVATA IH SAN , PRIHVATA IH ONA STRANA SVESTI KOJA SVE RAZUME, ZA KOJU NEPOZNANICE NE POSTOJE. MOŽDA JE TO SVE SAMO MOJ SAN KOJI JE POČEO DA SE ISPUNJAVA I OSTVARUJE, A SAMO MENI DELUJE KAO OBIČAN. MOŽDA POSTAJEM I DEO NEČIJEG TUĐEG SNA KOJI MI DELUJE KAO STVARNOST. MOŽDA ĆU I NESTATI IZ OVE STVARNOSTI AKO SE NEPOZNATI SNEVAČ PROBUDI MOŽDA ĆE I SVE OVO NESTATI AKO JA NISAM SADA BUDAN. DA LI SAM U SVOM SOPSTVENOM SNU BUDAN? DOKLE ĆU VIŠE OVAKO DA "SPAVAM"? POČINJEM VEĆ LAGANO DA SE I PREZNOJAVAM. DA LI JE MOGUĆE PREZNOJITI SE U SAMOM SNU, SVE JEDNO DA LI JE ILI NIJE JER NIŠTA ZA SADA NE MENJA OVU PRELEPU ILUZIJU. DA LI JE STVARNO OVO SAN ILI NE? ČIJI LI JE? ŠTA ĆE SE NEPOZNATOM SNEVAČU DESITI AKO GA JA NEKAKVIM POSTUPKOM I POTEZOM PROBUDIM U SNU, DA LI ĆU MI RAZBITI ILUZIJU? MOŽDA ON KREIRA SVE, ZA MENE? AKO JE TO VEĆ SVE NEKAKO TAKO I AKO SNEVAČ NEKAKAV KONTROLIŠE SVE ONDA TO NISAM JA I OVO NIJE MOJ SAN. VIŠE NIJE NI BITNO DA LI CE SE SNEVAČ PROBUDITI ILI JA, BITNO JE DA SE TO SVE NEGDE DEŠAVA IZMEĐU NEKAKVA DVA SVETA. ČIJI SAM SAN I KOJI JE SAN MOJ, MOŽDA SAM ČAK SAN I "TVOJ", A TI SAN MOJ. SPOZNATI OVAJ SIMBOLIČKI JEZIK SVIH OVIH DOKUČENIH SADRŽAJA I SIMBOLIČKIH ZNAČENJA. SPOJITI SOPSTVENI SAN I JAVU, OD ŽIVOTA NAPRAVITI "STRAVU" I IZVUCI IZ SVEGA TOGA ŽIVU GLAVU TREBALO BI DA DONOSI NEKAKVU NAJVEĆU MOGUĆU SLAVU. DA LI JE UOPŠTE BITNO DA LI JE ILI NE AKO TO I JESTE I NIJE!!!!!

OSEĆANJA I MISLI ODUVEK POSTOJE I UVEK SU NEKAKO KROZ VREME NEPROMENJENA, ISTA ALI MALI ČOVEK NIKADA I NIKAKO DA PORASTE I DA STASA DOVOLJNO KAKO BI USPEO DA IH DOSEGNE. NIKAKO MU NE POLAZI ZA RUKOM DA NAČINI PRAVE REČI I DELA KOJIMA BI SOPSTVENA OSEĆANJA MOGAO DA ISKAŽE. JA DANAS, SADA MOGU I MORAM DA KAŽEM ŠTA SAM OSEĆAO I MISLIO KADA SAM SVE OVO OKOLO MENE POSMATRAO I GLEDAO JOŠ KAO "MALI". KAO MALI KOJI TADA JOŠ NIJE ZNAO NI DA PRIČA, A BIO JE VEĆ TADA I SUVIŠE VELIKI. MALI JE MORAO DA ĆUTI SVO OVO VREME, SVE DOK NIJE POČEO DA PRONALAZI NEKAKVE PRAVE REČI KOJIMA BI SE SVE ONO ŠTO SE DEŠAVALO I SVE ONO ŠTO SE DEŠAVA, MOGLO I DALO OPISATI. SVE ŠTO SE DEŠAVA, DEŠAVALO SE I SVE ŠTO SE DEŠAVALO, DEŠAVA SE. SVET JE NEVEROVATAN, ŽIVOT JE JEDINSTVEN ALI U VIŠE MISAONIH, OSEČAJNIH, I REČITIH VERZIJA. SVET JE SAMO PUKA SLUČAJNOST ISPREPLETENA LOGIČNIM I NUŽNIM PRIVIDNIM DOGAĐAJIMA POSTATI NUŽNI PRIVIDNI DEO SVETA ZNAČI ODRASTI I MISLITI I OSEĆATI NAJDUBLJE, NAJBOLJE I NAJISKRENIJE. ODRASTI!!!

ŠTA JA UOPŠTE, OPET TU I SADA SA TOBOM RADIM OVDE I TU??? TI NISI ONA KOJE SE JA SEĆAM ODNEKADA NISAM NI JA ONAJ ZA KOGA SI ME TI SMATRALA NEKADA I ŠTA JA ONDA SA TOBOM TRAŽIM SADA NEGDE OVDE??? DA LI JE TO POSLEDICA PARANOJE?? ČIJE?? TVOJE ILI MOJE?? ŠTA NAS DVOJE UOPŠTE I TRAŽIMO ZAJEDNO SADA I TU? SAMO SAN, SVA SREĆA DA NIJE STVARAN IAKO JE DELOVAO KAO REALAN. U SAMOME SNU PREPOZNATI ZABLUDU I PREPUSTITI SE STVARNOM UŽITKU, PREPOZNATI SE U SOPSTVENOM LIKU, REŽIRATI SOPSTVENIM OČIMA OVU POKRETNU SLIKU. I JOŠ ŠTOŠTA ŠTA. ŠTA TI ZAPRAVO VIŠE HOĆEŠ OD MENE SADA KADA SAM SE BAŠ TU "PROBUDIO". TU KRAJ TEEBEEEEEEEEEE.....

PROVESTI ŽIVOT KAO OBIČAN DEBIL PONAŠATI SE PONEKAD I KAO IMBECIL SVAKODNEVNO OD SEBE PRAVITI LUDAKA A NOČU IZIGRAVATI SEXUALNOG MANIJAKA IZMEĐU OBROKA SIMULIRATI PARANOJU A PRED SPAVANJE SE PRESLIŠATI ZA SVAKI SLUČAJ DA NISMO ZABORAVILI NEKU ULOGU SVOJU RAZROKO SPAVATI SVE VREME DA BI KADA SE PROBUDIMO MOGLI DA BOLUJEMO OD MIGRENE NA GODIŠNJEM ODMORU OBAVEZNO ODGLUMETI PO NEKI SRČANI UDAR, IZAZIVATI SVREMENA NA VREME I PO NEKI LANČANI SUDAR, A PO POTREBI I NEKAKAV MANJI DAR-MAR NA RADNOM MESTU NE SKRIVATI HIPOHONDRIJU, A KOLEGAMA POTANKO I SA PUNO STRPLJENJA OBJASNITI I POJASNITI PO NA OSOB SVAKU PA ČAK I NAJMANJU LIČNU FOBIJU. PRED PRETPOSTAVLJENIM PRIKAZATI I SIMULIRATI KLASIČAN NAPAD NEUROZE I PREDOČITI MU SVE SOPSTVENE TAČKE I DOZE RODBINU POŠTEDETI SVEGA OVOGA SEM AKO SE SLUČAJNO NE MORA, IZBEGAVATI SVE I UVEK MAKSIMALNO, TO MORA DA NIJE NORMALNO!!!! KO TE TO UOPŠTE I PITA???

Na malom stolu ispred moga bolesnickog kreveta stoji velika šolja mirišljavog, vitaminskog nezaslađenog caja. Zašto sam ja uopšte u ovom svom bolesnickom krevetu i čemu taj čaj koga prezirem u dubini sopstvene duše? Odvratnog mirisa, neprirodne boje, bljutavog i nezaslađenog ukusa poslednja "bolesnička" nada da se nešto može promeniti, da če se istorija bolesti preinačiti i korist "bolesnika". Na tren, ništa više ne vidim, čak se i šolja sa čajem gubi negde u nekakvoj izmaglici od vrele pare, u kojoj nazirem lik davno zaboravljene žene. Mislio sam da taj lik više ne postoji u mojoj glavi, da je odavno otišao negde u beskrajnost zaborava i da se nikada više neče vratiti. Čaj je učinio svoje, preinačio je istoriju bolesti u korist "bolesnika", u moju korist. Preinačio je nešto što i nije nikada ni postojalo u nešto što je postojalo nekada. Lik zaboravljene žene predstavljao je izvor bolesti. Bolesti koja nikada nije postojala več je samo predstavljala prazninu koju je obris zaboravljenog ženskog lika ostavio za sobom. I danas i dalje prezirem čaj i dalje odbijam da ga pijem, ali ga redovno od tada kuvam. I svi mi govore da više nisam bolestan. Ja nisam ni onda bolestan bio niti sam ni tada čaj pio, ali bitno je da oni misle da sam ozdravio!!!