Srecan mi 19ti rodjendan!!! :)))

Trenutno sam u fazonu engleske knjizevnosti najranijeg doba i sinoc sam upala u bedak citajuci kako neki anonimus oplakuje svog mrtvog zastitnika... Mislim, nije da nije rekao neke pametne stvari ali braaaaate lighten up...
E sad, moram impresiju da podelim sa nekim... Ali sami cete proceniti valja li ovo ista...

........So had I also, lonely and wretched,
Fattered my sadness, homeless and friendless,
Since long ago earth covered my gold-friend
In darkness. And I went away,
Wretched, with frozen heart, over the waves bound in ice.....

THEREFORE NO MAN GROWS WISE BEFORE HE HAS
HIS SHARE OF WINTERS IN THIS WORLD....

E sad, pesma se rasteze na 3 strane, ali cak i to mi nije bilo previse... Iako nikad nisam citala poeziju na engleskom smatram da me vise privlaci nego neke nase pesme (sem malog Radojice koji je apsolutni lider sto se nase narodne poezije tice)...

Na kraju moram da zakljucim da mi je drago sto ljudi izmislise radijatore, avione cak i medije i tako ta cuda. A kako dodjoh do tog zakljucka...who knows? Verovatno ne tumacim poeziju kao normalni ljudi xixixi...

Da sam znala da su takve izdajice ne bih isla tamo na more ove godine nema leba...

Odlomak iz knjige 'Slucajno' od Ali Smit (za koju se izpostavilo da nije toliko losa, izgledala mi je nepovezano jer su to misli male Astrid(12) ali sada mi je sasvim ok jer ni moje misli nemaju smisla, cak sta vise) :
'..prica o Ikaru koji je imao krila koja je njegov otac napravio a koje je sunce istopilo kada mu se previse priblizio. Pita se kakva bi bila razlika da je otac umesto za sina napravio krila za devojcicu, koja bi mozda umela pravilno da ih iskoristi. Ali, ovo bi verovatno zavisilo od toga koliko devojcica ima godina, jer ako bi bila Astridino godiste, bilo bi u redu. Ali ako bi bila ista mladja, bilo bi pasno, bila bi premlada, a ako bi bila malo starija, brinula bi da li ljudi mogu da joj vire ispod suknje i da li ce sunce da istopi njenu sminku.'
Inace, pricala sam sa drugom koji je takodje nov u ovom gradu pa smo se smejali dok smo pokusavali da nadjemo mesto na koje oboje znamo da dodjemo. Dobro, on to bolje zna, vise smo se smejali tome na koliko malo mesta ja znam da dodjem. Ali to je nebitno. Bitno je da sam ja progovorila sam nekim od jutros pa makar preko telefona. Jos malo cu da se nadjem sa njim (u blizini mog stana, cudnog li cuda) tako sa cu sad malo kao da raspremim stan ili cu da raspredam sama sa sobom preko mog virtuelnog dnevnika toliko da na kraju i necu imati vremena da se valjano spremim. Ali opet, to mi nje strano ni cudno jer sam uvek sve ostavljala za zadnji momenat a do tog zadnjeg momenta sam radila neke glupe i beznacajne stvari kao buljenje u palfon sto mi je omiljena zanimacija kada treba da se spremim.
Utorak 30. sep. 08 Znaci DA NE POVERUJES! Krenula ti ja veceras oko pola 7 kod drugarice da joj vise odnesem poklon za rodjendan koji je bio pre 15dana, i dok sam cekala prevoz zvoni mi telefon. Nepoznat broj. Kad ono zove drug iz grada (onog malog iz kog sam pobegla) kaze da idemo malo u neko zezanje. I zovem ti ja njega kasnije oko 9 kad on dolazi sa 4com drugova. Svi iz naseg grada. I kroz pricu (a ta prica se odvijala u pivnici) skontam (neces verovati) da je MOJ KOMSIJA koga sam jutros gledala kroz prozor i zbog koga nisam smela da cistim terasu – lik iz naseg grada i da sedi preko puta mene!!!
Ovde zavrsavam sa ovim smaranjem, jer sam smorila i samu sebe...

Ponedeljak 29.9.08 Pije se jutarnja kafica, sa uzivanjem! Sinoc sam (naravno) nasla sebi zanimaciju tako da sam legla oko pola 2 veoma umorna a probudila se u pola 12 odmorna zadovoljna itd. I... sta sam videla kada sam podigla roletne? (Mislim osim toga da sirotica nemam ni zavese ) ... Eeee... Tierra ima komsiju koji je pravo bombonce xaxaxa kakave sam ja srece  .
Komsija je kao slucajno pogledao kroz prozor par puta pa je meni sad glupo da se seckam po dnevnom boravku . Skuvala sam svoju samacku jutarnju kaficu i pobegla u ugao gde mi je (hvala Bogu) komp. I opet, hvala Bogu pa mi komsija ne gleda u moju spavacu sobu koja je sa druge strane i tamo ja mislim da niko ne moze da mi bulji kroz prozor. Zavese stizu tek u nedelju (zajedno sa ves masinom i gomilom drugih stvari koje mi fale. Do tada... Bice bala a i maskenbala...
Sad moram ici u sobu da istresem stoljnjak sto onako i nije logicno ali da li je ikada kod mene nesto bilo logicno. Mislim ja bih te mrvice mogla i u kantu da istresem da kanta nije velicine pepeljare, a to kad mi je mama cifut pa nece da se trosi na vecu kantu za smece. Al ce to da leti u kontejner a ja cu sebi da kupim vecu i bolju...
U jbt who am I kidding a gde se u ovom gradu kupuju kante za smece? I ko ce to nositi kroz grad? Obecali su mi mali autic kad naucim da se snalazim po gradu ali brate mili ovde vozaci i nisu bas normalni, a meni parkiranje ide od ruke extra samo kad imam bar 5 metara prostora... I naravno da me niko ne gleda jer cim me neko pogleda ja se zacrvenim pa se pogubim pa zaboravim na koju sam ono stranu trebala da namotam volan...
Dobro serem i ja, mesec dana pre dolaska ovde sam non stop bila u autu i zavrsavala neke poslove po gradu ali to je bio moj grad kome znam napamet svaki kamicak i svaku rupu(ovo za rupe kazem bukvalno) i svako skrovito mesto za parkiranje. A i kad se ne uparkiram kako treba boleo me ku*ac, navikli su ljudi da se kroz grad ne moze normalno proci pa im tako guzica mog auta na sred njihove trake nije puno smetala . Za to vreme nos auta se zestoko crveneo zabijen u neki ivicnjak xaxaxa.
Dakle zakljucujem samo da nema nista od kupovanja nove kante za smece a takodje zakljucujem da se ipak bolje parkiram (sad kad vec pricamo ozbiljno) od jedne profesorice iz srednje koja je jednom prilikom zakasnila i otkazala pismeni jer je BUKVALNO 35 minuta pokusavala da se parkira i na kraju joj je trebalo 15 minuta da dopesaci do skole. Sa tim zakljuckom sam veoma zadovoljna tako da cu za sada prekinuti pisanije.