Pisanije ove pesme dogodilo se u vojsci dok sam ćamio čekajući da svane u hodniku izigravajući pomoćnika dežurnog.








MUDROS’

Livada cvetna, majskoga rujnog dana.
Svaka stavka života puna kasnoprolećnog mirisa.
Kuda, kako, kojoj dragoj?
U polja kamilice,
u polja van paučine,
u polja van vlage.
Jer ja sam spozn’o to što mnogi ište.
MUDROS’ je ta reč.
Reč iz usta ovog sveta, svakodnevnog.

U Srbiji medvedi jedu ljude, a u Australiji životinje siluju ljude do smrti.

Šta ti je civilizacijski napredak.
Ili možda nazadak.



Svet (http://news.bbc.co.uk/2/hi/asia-pacific/6954728.stm)
vs.
Srbija (http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=12864)


Pitali smo za komentar Japansku Bubu. Ona je odgovorila:

„A-CA!
Lud'lo! Kažem vam ja.”

Nije ovo naučna fanstastika, nije ovo triler, niti bogami vestern.
Ovo je treptaj moga uma, treptaj o „Odi o jogurtu.”

A sad mali ekskurs. Čuveni pisac naučne fantastike Artur Klark svojevremeno je pokušao da napiše priču od šest reči. Nije mu uspelo. Napisao ju je sa deset i tu stao.
Sad želim da ga nadmašim. Dejan aka Orlo, aka Zagor, aka Čuvar prozora, aka Sixwordstoryman …

„Running across! BANG! Yogurt stain remains.”

A radnja filma teče ovako.
Scena 1. Running across! – Pretrčavam ulicu sa kupljenim jogurtom u ruci do pekare prekoputa.
Scena 2. BANG! – Naletela 26-ca na mene.
Scena 3. Yogurt stain remains – Nema krvi, nema ništa, samo fleka jogurta na mom srcu leži.

APLAUZ!

Hvala, hvala! Otpozdravljam!


(Clarke attempted to write a six word story as part of a Wired Magazine article but wrote ten words instead – „God said, 'Cancel Program GENESIS.' The universe ceased to exist.” – He refused to lower the word count)

Zima! Čuli ste za zimu? To je jedno od godišnjih doba. Dolazilo je posle jeseni, a nju je smenjivalo proleće. Zima! Četvrto godišnje doba. Dobro možda može da bude i prvo, ako se gleda kroz kalendarsku godinu. To sad nije ni bitno. Zima je nekad donosila zimske radosti, jel tako moliću lepo? Sneg do kolena, pahulje na licu, sankanje, grudvanje, dečije radosti, ali i radosti odraslih koji su zimske noći koristili za neke svoje planove i zadovoljstva. :-) Grejanje dlanova, guranje termofora pod ćebad, proklinjanje stalnog čišćenja snega ispred garaže ili ulaza. Tada je nekako stalno dolazio i taj sve češće osporavani Deda Mraz sa svojim irvasima i patuljcima. Nosio je poklone svima i bio rumenog obraza. Rumenog obraza?! E tu dolazimo i do mojih dugih gaća i globalnog otopljavanja. Kakve sad ima veze rumeni obrazi Dedini i moje duge gaće i otopljavanje. Ima, ima! Ove godine Deda Mraz sigurno nije imao rumene obraze. Sve zbog tog globalnog otopljavanja. Zbog iste „nepogode” nije bilo ni zime. A zbog svega toga – globalnog otopljavanja, izostanka zime i rumenih obraza ove zime – koja u stvari i nije bila zima nego neka kombinacija jeseni i proleća – nisam ni nosio duge gaće. Poenta je vrlo jasna. Bez zime i sa globalnim otopljavanjem nećemo više nostiti duge gaće već kupeće kostime kada im vreme nije. Svet se greje, polako dinsta i prži. Ooo, svete! Da li ću ja ikad više videti moje ispranozelene izbušene duge vojničke gaće na sebi?!!! (Mejbi, bejbi)

Borba je ponovo tu. Toplo vreme. Prevoz. Putnici strepe od otvorenih prozora i promaje. Ali ja sam spreman. Prozor ovaj put neće pasti. Jer ja ga čuvam.