To vec postaje simptomaticno. Ako zivite u Srbiji, a pritom ste zensko, da bi vas iole ozbiljno shvatali, morate da ispunjavate nekoliko uslova koje pocinjem da dozivljavam kao scene iz onog morbidnog filma Apokaliptiko. Pod broj jedan morate biti u fazonu mladi smo, ludi smo. Koliko god zena godina da ima, mora osecati ocajnicku potrebu da bude devojcica, u najboljim godinama, odlicno izgleda, jos bolje se oseca. Jednom recju-nista! Prazno. Dalje, takva jedna mlada dama mora da bude duboko religiozna. Njen licni mali Bog, tako joj pomogao, predstavljen je kao njena karijera. To bozanstvo ima apsolutni primat u zivotu gdjice, tako da na svaki pomen reci porodica pravi grimasu kao da je upravo pojela jaje skuvano u vreme petooktobarske revolucije. Citam pre neki dan kako jedna takva mlada (?) dama izjavljuje da joj ne pada na pamet da se uda i kuva rucak noseci dete na kuku. E, tu mi je pukao film! Najpre, mislis li ti draga poznata devojko (da ne pricamo sad o brkanju pojmova i cinjenici da si odavno zgazila u cetvrtu deceniju) da je tebe neko tako mladu i perspektivnu nekada nosio na kuku? A dalje, kao apsolutni postovalac dece na kukovima, recicu ti da se najlepsi ruckovi kuvaju sa bebama na kukovima; najsladji telefonski razgovori bas tako obavljaju; najbrze se spremaju ispiti ako nakacis jedno majmunce na kuk, a nije lose ni u cilju odrzavanja kondicije. Znate sta? Toliko me nervira sve to da cu spaliti svoju diplomu i odoh kuci da operem muzu noge! Bolje da me .... sopstveni muz nego ceo jbni kolektiv sa sve gospodjom civilizacijom na celu!

Aj da razbijemo malo monotoniju! Ok, blog je s...e, nigde zive duse, i ko svrati ne komentarise nista, nigde one stvarno zanimljive ekipe,a nikako da se napravi nova, ja sam depresivna i cinicna; od sutra ce sve ovo biti jedna prljava izgazena barustina, kolaps ce biti veci nego obicno; zivim kao u tegli jer se sneg zadrzava na mojim krovnim prozorima i potapa nas pri svakom pokusaju da iste otvorimo, ali dajte ljudi PAO JE PRVI SNEG, PREKRIO JE BREG I BLA, TRUC, DAJTE MALO SARENILA I ZIVOTA NA OVOM MESTU!

ne zelim da vidim Tenerife... niti da obidjem svet za osamdeset i cetiri dana...ne zanima me istocnjacka kultura, niti religija u Africi... Indija je prljava, a Egipcani nevaspitani... nesto je trulo u drzavi Danskoj...ne mogu da pronadjem zajednicki jezik sa svojom majkom i covekom koga volim vise od zivota...ne stizem da popijem casu vina sa jednom posebnom osobom i nikako ne uspevam da izgladim neke glupe nesporazume...kome je tu do Kube?

...zvoni ti sat, cetiri ujutru...lozis vatru, uzimas penkalo...sedas u ogromnu fotelju i pocinjes sa resavanjem zadataka...matematika 1...integrali, procenti, kamatne stope, funkcije i limesi od bla, bla kad x tezi...niz je konvergentan akko je ogranicen i kako ono bese?..monoton?...sve tajne otkrivas i sve odgovore pronalazis, samo ne umes onaj najvazniji...sedam...pijaca...dorucak, kuvas joj kafu...osam-posao...veliki um, blistav takoreci...strucnjak...cetiri-kod kuce si, rucas, spremas se da popijes kafu u miru i najednom ti se kuca puni ljudima...dosli su da se ogreju o tvoju energiju, da se ocesu o tu harizmu...tebi ne smeta...dajes im sve sto imas...odlaze,..obogaceni...ti se hvatas knjige...do duboko u noc...a zatim i case...pa jos jedne...pa jos jedne...gde li su te odvele...da mi je da izracunam...

statistika kaze da je za najveci deo bracnih, a i skoro svih drugih sukoba kriv obican nesporazum. kazemo nesto, ali ne do kraja, ne od pocetka, misleci da se ponesto i podrazumeva, a ne podrazumeva se nista. mozemo sa nekim deliti zivot, krevet, tanjir, zivotnu filozofiju, ciljeve, ali ne i misli. ko bi mogao lutati po svim kolosecima u nasim glavama i biti tacno tamo gde mi ocekujemo. obratite paznju, uvek su vam ocekivanja veca od onoga sto zapravo pruzate. tako je i na polju komunikacije: ocekujemo precizne, brizne recenice, a izgovaramo reci prateci tok svojih misli. ponekad me zaprepasti sta sve ljude moze da povredi,pa mislim kako su na kraj srca,ali ako cemo posteno, svi smo takvi. ne znam tacno kako da dovedem u vezu i ovo, ali dok pisem o nesporazumu, nekako mi se namece: ponos je bez veze, ponos je prevazidjena stvar!