Nemoj da me pitas ko sam. Pokazacu ti coveka koji ce se zakleti da sam sigurna u sebe i znam sta hocu. U danima kao sto je ovaj ja se osecam kao preplaseno deriste. Neko ce ti reci da ja nemam pojma. Ti kazes da sam zustra. Dobro, to bi se svi slozili. Ne umem da pricam o sebi. Umem da pricam o svojoj dzigerici. Ali to niko nece da slusa. Osim tebe. Jer i ti imas petlju da otkopcas dugmice na svojoj jetri i stojis tako bez ikakve zastite ne plaseci se da cu ti otrovati krv. O, umem i da pevam. Ili da sviram? Skuvacu nam caj, upalicu sva svetla i sescu za klavir. Ti se smiri, ne setaj, pod skripi i nista neces cuti. Otpevacu ti pesme koje me determinisu i reci ti njima sve. Ali, ti to vec znas...

M je bio opsednut pedantnoscu. Listovi papira po njegovom stolu morali su da stoje paralelno sa ivicom stola. Stolice takodje. Znao je kad je rodjen svako kome je vise od dvaput stegao ruku. I uredno je svima cestitao rodjendane, slave, praznike, godisnjice... Sve je to uredno zapisivao u neko poslednje cudo tehnike. Bio je toliko opterecen da vise nismo razgovarali, samo je nesto kuckao. "11:00 zvati N 11:15 frizer 12:00 istusirati se"
R je oduvek bio vickast. Doduse, onako ljigavo, na tudj racun. Nemojte pogresno shvatiti, volim ja salu,ali ne moramo se uvek saliti na moj racun? Elem, tako vickast, jednng dana je uzeo od M notebook i sve,ali doslovce sve obrisao. M je cupao kosu, pretio, nije vredelo, svi podaci su netragom nestali! Gledajuci ga onako u beznadju morala sam da se zapitam-gde se odvija nas zivot? U elektronici, uhodanim postupcima ili stvarnoj komunikaciji. Da li je moguce da jedan iscepani papiric ili pritisnuto dugmence menjaju nesto. Sustinski? Sigurna sam da M zna da sam na njegovoj strani i bez da to izgovorim kao i da R zna da mi se gadi iako ga ponekad pozovem i uredno mu cestitam rodjendan.

sta cu tebi ja i letargija
ionako sve je iluzija
prosto mi se to vise ne mili
sta ces meni ti?
i opet kazem sve i sve bih porek'o
zbog tebe sam se ja i sebe odrek'o
i opet nosim te k'o bolest najvecu
sto protiv tebe lek vec jednom ne nadju?

Dakle, danas je 20 godina od kad sam prvi put u zivotu bila tuzna. Kakva nezgrapna recenica! Danas je i rodjendan jednoj veoma posebnoj osobi koju sam izgubila zbog svoje lude glave. Danas je jedan glupav dan, a ja sam jos gluplja u njemu!

Malo zato sto ne mogu vise da gledam svoj, jedan te isti post, a malo iz navedenih razloga:

Kad hodas, ne zastajkujes i zemlju ne dodirujes
a mene, ne primecujes i uporno se trudis
da me prodje pozuda
jos drhtim od tvog pogleda
iz nekih starih razloga ne mogu da se sredim...

Ko se jos toga seca :)