-Doktore, imam problem. Stalno mi dosadjuje jedan leptir.
-Dobro,sta fali leptirima,oni su vesela, sarena stvorenja koja ne prave bas nikakvu stetu?
-Ali ovaj je dosadan, stalno mi prica istu pricu!
-Da? Kakva je to prica?
-Koja prica?
-Pa ta koju vam leptir prica?
-Boze, doktore, svasta sa vama, otkad leptiri pricaju?

Klinacka drugarstva, prve simpatije, roditelji, porodica, srednja skola, fakultet, zauvek i nikad vise, ozbiljne ljubavi...mislim da sam imala oko 20 godina kad sam verovala da drzim konce u svojim rukama,da svako ima svoje mesto i vise,da su sva mesta popunjena. Pitao me je da li hocu da odemo odavde, a ja sam se zaprepastila: ko da stice prijatelje u ovim godinama? Verovala sam tvrdo da drugarstvo dobacuje do 25 najdalje i da je to-to. E! Kada sam upoznala M,imala sam tacno toliko-25. Neobicna situacija u kojoj smo se srele, ucinila je da se za par sati zblizimo vise nego sto neki ljudi uspeju za pola zivota. Otisle smo svaka u svoj zivot, ispite, poslove, bebe i za ovih par godina videle smo se cetiri ili pet puta. Kako se to dogodilo,ne znam,M je postala osoba za koju bih se popela nocu na Staru planinu, bez jakne, naravno. Njena deca u mom srcu imaju isti prostor kao i moja,a lepe i ruzne stvari koje joj se desavaju teraju mi suze na oci. Vezu nas najtananije emocije, bez da smo ispricale jedna drugoj ceo zivot. Ko to nema,ne moze ni da razume. Prihvatila sam da je moglo da se desi jednom,a onda je cudo nastavilo da se desava, u najblistaviji krug posebnih ljudi usli su i D, i D, i J, i ko zna... Pitam se koliko prostora ima u nasim srcima...za posebne i nezamenjive ljude koji brzo i lako nadju svoje mesto?

Na pijaci sam nasla sasvim pristojan kiseli kupus, moj supersonicni blender melje najzilavije meso bez problema, komsije i puding kuvaju na dinstanom luku...jos malo rize i sve je tu. Za one koji su propustili prethodne nastavke, u sarmu cu zaviti ovog majstora sto mi kreci, a njome cu nahraniti onog sto je zavrsio posao do pola u oktobru,a onda netragom nestao da bi se pre deset dana javio da kaze da zapravo gletovanje i krecenje nisu bili ukljuceni u tu cenu. Hrkljus! Zanemaricu da su mi umazali kaput za koji sam pitala da li smeta, da se moja divna, crvena staza beli (ionako navijam za zvezdu), da mi je zapusio kadu sutom,a kad sam ga zamolila da to vise ne radi, rekao: nema problema, gospodjo, nosicu ja to kuci (?!) Ali! Ali! Aliii!!! Nas pater familias (kako god se to pisalo) vikendom nikad nije tu. Danas je slucajno naleteo da uzme nesto. Kuvala sam kafu. Poljubio me je u kosu, izrekao neku internu posalicu, ja sam se nasmejala, onako, prilicno privatan momenat. Aljkavko je stajao na vratima: moze i malo mleka u kafu? Grrr! Kad sam mu donela kafu, opet smo bili sami u kuci. Iscerio se najluciferskijim osmehom koji sam videla kod coveka: gazdarice,sto smo zivahni danas! Kolaps! Ne mogu da se bijem sa njim, jaci je definitivno, ne umem da budem tako prosta...hoce li mi neko dodati tu rizu?

bio je ovde,ne tako davno,jedan carobnjak. pisao je price, lepe i obicne,a istinite. nisu bile naduvane, ni pretenciozne. bilo nam je lepo sa njim. ali on je otisao i neka sad. svako ima pravo da trazi svoje mesto pod suncem. ja ga se setim cesto. sada, zato sto mislim na jednu pricu o njoj, kraljici noci, koja prica hiljadu i jednu noc. znate li pricu o Seherizadi? ili o Aski? ako sada prestanem da izvodim tu predstavu, hocu li preziveti?

sa mnom je nekako sve licno...ne pricam tek da bih nesto rekla...govorim ove reci zato sto hocu da ih podelim sa tobom...volim te...u stvari, nisam vise sigurna volim li tebe ili vreme koje smo proveli zajedno...secas se? znam da da, i ti mene volis, na neki svoj, cudan nacin. odrastao. ma, da li je to zrelost? e, moj Sasa! smejemo se, ok...ali tvoj smeh jeci...prazan je...moj se prolama kroz celu prostoriju i sve zvoni od njega, ti si svoj odmerio...sipas mi jos vina...znam da brojis...koja je ova? treca? sutra ce svi znati koliko sam popila, koliko smrsala (morala bi jos malo, mala), sta sam obukla...sta se dogodilo? rekli su mi neki drugi, isto tako odrasli kao ti, da budem oprezna kad pricam sa tobom. hm? kako se to oprezno razgovara? pa znas...pazi sta pricas. mhm...i onda? daj, ne glupiraj se! ok, evo, ja to ne umem! ok? sad smo ogulili tu moju kozu i sta? molim te da mi pokazes budalu koja ce da je kupi. i da! po kojoj ceni?