Ево користим прилику да укратко опишем како је било на тестирању за посао. На слици су пословне зграде где се тестирање одвијало. Искрено, очекивао сам тестове који ће више бити у професионалном нивоу, тј. уско везане за посао за који сам се и пријавио. Уместо тога, сачекала ме је општа група тестова као и обично: психо тест, тест енглеског језика и тест опште културе. Морам да признам да сам имао трему, која код мене никада не може да се претвори у ону позитивну, већ се увек претвори у ометајући фактор. Но, добро је било, није се испољила у тој мери. Као што се на слици и види, сам амбијент мог евентуалног будућег радног места ме је оставио без текста, врло лепо, идеални услови за рад али и идеално обезбеђење... западни систем :) Био сам у групи од неких 15-ак људи. Скуп подозривих, сумњичавих, надвишених али и потпуно опуштених људи. Пошто се први пут налазим у таквој ситуацији, помало ми је било смешно то гледање испод ока и процењивање конкуренције. Видим биће љута борба. Сами тестови су били испод очекивања. Психо тест као из «практичне жене» - заокружите особине које вас најбоље и најмање представљају у скупу уопштених особина које уопште ниједна особа не може да прихвати као своју. Не знам шта овакав тест може да «говори» психологу који га процењује. Не волим «бихејвиоралне» науке...да не дужим даље о томе. Тест енглеског који је испитивао знање граматике и ширине нашег речника... требало је мало да поновим оно што сам највише мрзео – кондиционале... ваљда сам их тачно убо :) И на крају тест опште културе за који бих ја највише поена давао за онога који одговори на пола питања, а обацивао кандидате који су одговорили тачно на сва питања, јер као да је тест био за неког Швеђанина а не Србина... :) Све у свему, исувише уопштено да бих имао неки конкретан утисак, када ме позову на неке конкретне тестове (ваљда нису џаба трошили папир само да би проверили моје знање Енглеског) видећемо...

Sir Gordon Mathew Thomas Sumner - The shape of my heart

He deals the cards as a meditation
And those he plays never suspect
He doesnt play for the money he wins
He doesnt play for the respect
He deals the cards to find the answer
The sacred geometry of chance
The hidden law of probable outcome
The numbers lead a dance

I know that the spades are the swords of a soldier
I know that the clubs are weapons of war
I know that diamonds mean money for this art
But thats not the shape of my heart

He may play the jack of diamonds
He may lay the queen of spades
He may conceal a king in his hand
While the memory of it fades

I know that the spades are the swords of a soldier
I know that the clubs are weapons of war
I know that diamonds mean money for this art
But thats not the shape of my heart
Thats not the shape, the shape of my heart

And if I told you that I loved you
Youd maybe think theres something wrong
Im not a man of too many faces
The mask I wear is one
Those who speak know nothing
And find out to their cost
Like those who curse their luck in too many places
And those who smile are lost

I know that the spades are the swords of a soldier
I know that the clubs are weapons of war
I know that diamonds mean money for this art
But thats not the shape of my heart
Thats not the shape of my heart

Понекад вас неће ништа у животу...па онда одједанпут све крене у лавини догађаја... у суштини је то јако лепо и красно, али не волим такав стихијски ток ствари... али шта се ја питам? Ништа. Ево у чему се ради - коначно сам позван на тестирање за посао (после пар десетина послатих пријава), па да видимо и то чудо :)... затим на конкурсу МобиФото2 у Мобилном магазину сам за ону фотографију из поста Облак добио телефон LG... финансијска ситуација је доживела метаморфозу из "мољци гризу празне џепове" у "где ћемо у провод вечерас"... Боље да ухватим ову добру серију илити lucky streak и налетим на неку добру цицу... Још то и ништа ми више не треба, часна блогерска! Ајд одох у град док ме још хоће... Поздрав! ;)

Дошло је и време да се сведу утисци са летовања у Олимпик Бичу... Место је фантастично, мало, мирно, али са свим потребним садржајима за забаву... (чак сам постао и предмет интензивне мржње зато што је интернет кафе на 30м од плаже :D) Оно што је најбитније, плажа и море су прелепи, можете и видети са слике... Било је дана када је површина воде била апсолутно мирна и прозирна, просто да вам је жао што сечете тај мир својим рукама пливајући ка пучини. Било је и дана када се уживало у скакању у таласе... Све у свему разлог одласка у Грчку – испуњен... Једино што је могло покварити све то је понашање Аргус турса... Искрено вам препоручујем да дотичну туристичку агенцију заобилазите у широком луку!!! Али нећу да причам о негативном... Само ћу памтити 10 дана уживанције ;)

Danas mi je divan dan (rodjendan)... :) pa eto...tako...